Neda (Dušana i Anðelije) Ukraden roðena je 16.08.1950. godine u malom mestu Imotski u Hrvatskoj. Prezime Ukraden potièe od Bojaniæa i Pavloviæa koji su živeli negde na granici Crne Gore i Hercegovine. Doselili su se u Imotsku Krajinu pre više od 200 godina. Jedan od njih je ukrao devojku, koja je bila obeæana drugome, i tako je nastalo to malobrojno prezime.

U Imotskom je Neda živela do druge godine života, zajedno sa bakom i dedom, a zatim sa roditeljima odlazi u Višegrad, gde je živela do polaska u osnovnu školu.

Nedin otac je imao obièaj da prièa da je on prvi otkrio smisao za pevanje kod svoje kæerke. U jednom intervjuu je kazao: "Bilo je to u prvim godinama u Višegradu. Imali smo jednu staru komšinicu, Lutvu. Ona je posebno voljela Nedu. Stara Lutva ju je uèila da peva sevdalinke, izmeðu ostalih i onu "Moj dilbere kud se šeæeš...". Neda je brzo "uhvatila" pesmu, okrenula se Lutvi i rekla: "To se ovako peva...." I tako je stara komšinica priznala da je Neda nauèila da peva sevdalinku, a imala je tada samo pet godina.

Sa sedam godina stiže u Goražde gde je njen otac Dušan (službenik SUP-a) bio rasporeðen na novu dužnost. U Goraždu je živela pet godina. Pohaðala je osnovnu školu "Maksim Gorki" i aktivno pevala na školskim priredbama.

Otac Dušan dobija prekomandu u Brèko gde ostaje dve godine. Tu se Nedi desila i prva ljubav, koja je za nju ostala tajna: nikad nije saznala ime plavookog deèaka iz Brèkog koji ju je stalno gledao na školskom odmoru.

U školi je bila èlan školskog hora gde je je zapazio Mirko Šrajer, profesor ruskog jezika i književnosti, koji je vodio muzièku sekciju škole. On je na neki naèin i "krivac" što je Neda poèela da peva i što joj je pesma (muzika) obeležila celi život.

Tada je u Brèkom pokrenut festival "Mladi graditelj", u uspomenu na gradnju pruge Brèko-Banoviæi. Profesor Šrajer je izabrao Nedu da sa horom na tom festivalu peva jednu solo deonicu pesme "Rjabinuška". To je bilo 1962. godine. Veæ sledeæe, 1963. godine, Neda na istom festivalu peva zabavnu pesmu od Radmile Karaklajiæ, "Naš tabor putuje na jug", i te godine je osvojila prvo mesto, što je baš i neæe pratiti na iduæim festivalima.

Potom, ponovo dolazi do seobe Ukradenovih, ovog puta u Sarajevo gde je otac i penzionisan. Neda dolazi u Osnovnu školu "Slobodan Vukoviæ", i tu dobija novo mesto u horu kao jedan od solista, zahvaljujuæi profesoru Balti koji je zapazio njen talenat.

Dolaze gimnazijski dani. Neda pohaða Gimnaziju "Braæa Ribar". Drugari iz škole je nagovaraju da se prijavi na tada veoma popularni festival "Mladi pjevaju proljeæu". Odabrala je da peva pesmu tada veoma popularne Lole Novakoviæ, "Kap veselja". Tada se sa Nedom na tom festivalu pojavljuju i: Nikola Borota, Ljupka Dimitrovska, Ðorðe Novkoviæ (i to kao pevaè) i drugi. Na tom festivalu je zaèula zvižduke umesto aplauza iz razloga što je imala ogromnu tremu i što je orkestar poèeo da svira sasvim nešto drugo, tako da ta njena izvedba nije ostavila dobar utisak. Tada je Neda mislila da joj je muzika samo nešto usputno i u snu nije pomišljala da æe živeti od svog glasa. Ali, posle svega toga, drugarice su Nedu ponovo nagovorile da se prijavi na audiciju Radio Sarajeva za vokalnog solistu zabavne muzike.

To je bila 1966. godina. Neda je, sa puno treme, stala pred žiri u sastavu: Esad Arnautaliæ, Ðorðe Novkoviæ, Nikša Daboviæ, Srðan Matijeviæ, i na audiciji je ponovo pevala "Kap veselja" i bila primljena.

Tada su uveliko tekle i pripreme za prvi festival "Vaš šlager sezone". Dodeljena joj je pesma mladog autora Milana Džajiæa, "Igra bez kraja". Nedini korepetitori su bili Esad Arnautaliæ, Ðorðe Novkoviæ i Milan Džajiæ. Osvojila je nagradu za najboljeg debitanta. Prva dvojica su naroèito mnogo pomogli Nedi na poèetku njene karijere. Finale prvog festivala "Vaš šlager sezone" 1967. godine održalo se na Radnièkom univerzitetu "Ðuro Ðakoviæ" u Sarajevu. Neda je bila najmlaði uèesnik. Tadašnjom muzièkom scenom su vladale pevaèke zvezde iz Beograda i Zagreba. Pojedinci iz Muzièke produkcije RTV SA svoje kompozicije su prvo nudili tim zvezdama, a kada bi ih oni odbili, tada su ih udeljivali domaæim pevaèima, što je za njih, kao poèetnike, bilo vrlo opasno. Mladim pevaèima su iz Sarajeva su bili potrebni hitovi, a ne kompozicije koje su odbacile velike zvezde. To je Nedu malo pokolebalo u nameri da se i dalje bavi zabavnom muzikom, jer je uspeh bio neizvestan. Tada je uvidela da je jedina dalja perspektiva uèenje i studije.

Pri kraju gimnazijskog školovanja, Neda dobija poziv za nastup na Omladinskom festivalu u Subotici. Taj festival je tada bio najjaèa manifestacija za lansiranje novih imena. Zanimljivo je da su profesori gledali potcenjivaèki na Nedino pevanje, te joj nisu dozvolili odlazak na festival u Subotici. Tek nakon intervencije direktora škole, otputovala je u Suboticu. Te, 1968. godine, pevala je u duetu sa Tatjanom Gros pesmu Lajoša Ponge "Ponekad" i osvojila treæe mesto. Nakon toga je usledio nastup za Pesmu Evrovizije 1969. godine, Neda izvodi pesmu "Dilema".

Meðutim, za Nedu se prvi put dalje od Sarajeva èulo tek posle izvoðenja kompozicije Žarka Roja, "Kiše", na treæem po redu Šlageru sezone, 1969. godine. Možda zbog èinjenice što je bila najmlaði uèesnik na prvom Šlageru, Žarko Roje nije bio zadovoljan kada je Nedi povereno izvoðenje njegove pesme. Aranžman za "Kiše" napisao je Julio Mariæ. Nažalost, zbog malog broja glasova, Rojeva pesma nije ušla u finale treæeg Šlagera, ali su i Neda i Žarko bili zadovoljni kompletnim "izgledom" pesme u njenom izvoðenju, a Žarko je èestitao Nedi što je "udahnula dušu" njegovoj pesmi.

Iz TVSA dolazi poziv za snimanje serijala emisija "Na ti". Tada zapoèinje najplodonosniji TV serijal koji donosi prekretnicu ne samo u sarajevskoj zabavnoj muzici, nego gotovo i u celoj Jugoslaviji. Koncepcija emisije je bila da muzika koja bude izvoðena i bude bazirana iskljuèivo na folklornim motivima narodnog stvaralaštva Jugoslavije. Tada zapoèinje Nedina saradnja sa Nikolom Borotom. To je bilo vreme 1971. i 1972. godina, kada je vladala italijanska kancona, engleska pop muzika, španski zvuci. U periodu od 1971. do 1973. godina, Neda i Borota su izvodili po desetak novih pesama, gotovo u svakoj od TV emisija serijala "Na ti". Te emisije su emitovane svakog meseca. Muzièka produkcija RTV SA nije nimalo blagonaklono gledala na te pokušaje, tako da su Neda i Borota imali velikih problema sa dobijanjem termina za snimanje u studiju. Takav odnos prema Borotinom stvaralaštvu, kao i svim ostalim èlanovima muzièkog pogona emisije "Na ti", trajao je gotovo dve godine. Mnogi su Nedine pesme gledali sa podsmehom i nazivali ih "èobanskim", a u tome su posebno prednjaèili muzièki urednici na radiju koji su bili gluvi na njih. Niko, meðutim, ne može da ospori èinjenicu da je, recimo, pesma "Je l' to taj" ("Kiša pala napolju je rosa, ja bih rado istrèala bosa...") postala veliki hit poznat u èitavoj tadašnjoj YU, kojeg su pevali mladi. Neda je i dalje nastavila sa nastupima na festivalima. Godine 1974. na Omladinskom festivalu peva pesmu "Mlada majka".

U Nedinim životnim dogaðanjima, njeni najsvjetliji i najnezaboravniji trenuci su bili nastupi pred predsednikom Titom. Neda je 10 puta nastupala pred predsednikom. Prvi put je to bilo 25. maja 1974. godine, u Drvaru, povodom obeležavanja godišnjice desanta na Drvar. Tada je pevala sa grupom "Kamen na kamen" pesmu "Pesma maršalu Titu" ili poznatiju kao "Drugarice posadimo cvijeæe, kuda vojska druga Tita kreæe". Njena saradnja sa Borotom bila je više nego uspešna, a kulminirala je nastupom na Opatijskom festivalu 1975. godine, kada su izvodili pesmu "Srce u srcu". Sa tom pesmom je trebalo da odu na Evrovizijski festival, ali je tamo otišla grupa Pepel in kri, tek nakon nadglasavanja u finalu. Pesma "Srce u srcu" je dospela do uha svih ljudi u svim podruèjima bivše YU. Posle tog uspeha, Neda je zapoèela sa turnejama sa Borotom. S njim je tada napravila više od 30 pesama snimljenih na ploèama. Mnoge pesme koje su napravili nikada nisu snimljene na nosaèima zvuka i nigde zabeležene, osim u seriji "Na ti". Njihova prva ploèa zvala se jednostavno: "Neda Ukraden & Kamen na kamen". Odisala je etno prizvukom, a na njoj su bile pesme Rajka Petrova Noga i Nikole Borote, koje su bile veliki hitovi: "Miila majko", "Suncokret", "Srce u srcu", obrada pesme "Je l' to taj" (iz 1973.) i pesma "Mezarje". Ploèu je izdala slovenaèka kuæa RTV Ljubljana.

U poèetku Nedinih koncertnih aktivnosti, dakle od 1975. godine, nije bilo gotovo nikakvih propagandnih ulaganja u nastupe, veæ je sve išlo po sistemu "rekla-kazala". Tada je Neda nastupala sa grupom Kamen na kamen. Desilo se tako, da u Prijedoru održi èak tri dvosatna koncerta u jednom danu. Taj tempo je mogla izdržati zahvaljujuæi i znanju kojeg je stekla u srednjoj muzièkoj školi u Sarajevu. Naime, uporedo sa upisom na Filozofski fakultet (engleski jezik i književnost) upisala je i Srednju muzièku školu, odsek-solo pevanje i završila èetiri godine. Bila je u klasi profesorice Branke Strahuljak koja joj je pomogla pravilno upotrebljavati svoj glas. U zabavnoj muzici peva mecosopran, a u muzièkoj školi je pevala koloraturni sopran. Sa uspehom je izvodila ariju Mizete iz opere "Boemi", Ðakoma Puèinija.

Godine 1976., Neda snima drugi LP album u saradnji sa grupom Kamen na kamen pod nazivom, "Ko me to odnekud doziva". Album je izdao zagrebaèki Jugoton. Ploèa je ponovo bila inspirisana folk motivima. Kao autori, pojavljuju se Nikola Borota, Vlado Miloš, mladi Goran Bregoviæ i Ðelo Jusiæ. Na njoj su snimljene pesme koje su bile ogromni hitovi tog vremena: "Šalvare (Što su danas lijepi mi sokaci)", "Došli momci veseli", "Tri djevojke" (Bregoviæeva deonica sa gitarom), i "Osam dana". Jedina pesma koja je bila pop-orjentacije, bez primesa folk motive bila je "Proæi æe, jednom, ovi dani", kompozitora Ðela Jusiæa.

Neda & Kamen na kamen 1977. godine zaokružuju svoju saradnju ploèom "Nedine najljepše pesme", koju izdaju za slovenaèku RTV Ljubljanu. Ploèa je sadržala sve njihove velike hitove sa prvog albuma i sa zajednièkih singlova, a kao bonus, imala je pesmu "Majka", sa kojom su osvojili drugo mesto na Festivalu revolucionarne pesme '75.

Te, 1977. godine, u jednoj TV emisiji posveæenoj Titu, koju je osmislio Kornelije Bata Kovaè, Neda se pojavljuje pevajuæi ponovo o (nekadašnjem) predsedniku. Ovoga puta, pesma se zvala "Ide Tito". Povodom te emisije, PGP RTB je izdao LP ploèu - "Pesme Titu", gde su se pored Nede našli i ostali uèesnici (Bisera Veletanliæ, Zlatko Pejakoviæ, Dado Topiæ idr.). Na toj ploèi, Neda peva još jednu pesmu - "Narodna vlada”, sa Zlatkom Pejakoviæem i Kornelijem Kovaèem. Iste godine, uèestvuje i na Jugoslavenskom festival revolucionarne i rodoljubive pesme, i peva pesmu "Dobro je, druže Tito".

Godina 1978. je bila u znaku festivala, i Neda uèestvuje na Opatiji sa pesmom "Alèak", koja je i danas ostala jedna od poznatijih njenih pesama iz toga doba, pojavljuje se na Šlageru sezone, sa pesmom "Vjeruj mi, dušo moja" i na festivalu Beogradsko proleæe sa pesmom "Pisma ljubavi", beogradskih autora.

Godine 1979, Neda sa Kornelijem Kovaèem u Londonu snima LP album, jednostavno nazvan "Neda" (A1 pesma je "Još te volim", sa festivala Vaš šlager sezone '79, ali u novom, Kovaèevom aranžmanu). Ploèa je snimana na 24. kanalnoj tehnici u Central Recordes studiju u Londonu. Producent je bio K. Kovaè, tonski snimatelj Peter Mc Namee (èijom je pesmom "No Way", Neda zatvorila album), a asistent snimatelja Lougi Broglia. LP je izdat u jako malom tiražu (prvi je tiraž imao samo 8000 primeraka), ali je neosporno da je album jako kvalitetan. Na njemu se kao saradnici pojavljuju i Bora Ðorðeviæ sa pesmom "Jedino s tobom" i Milja Vujanoviæ sa baladom "Da li sam nešto znaèila tebi". Ceo album je prožet modernim disco ritmom, bez folk motiva.

Od 1975. do 1980. godine, Neda je godišnje prireðivala oko 200 koncerata. U toku svoje karijere uvek je bila prepuštena sama sebi. To se odnosilo na organizaciju turneja, izbor saradnika i disko kuæa. Veæi deo godine bi provela u svom automobilu vozeæi se i do najudaljenijih krajeva bivše Jugoslavije. Uvek je imala krajnje profesionalan odnos prema poslu kojim se bavila. Ugovoreni koncerti su za nju bili svetinja i uvek je nastojala da stigne na vreme, ma gde da se koncert održavao. Svake godine je, do roðenja kæerke Jelene, pravila "Jadransku turneju od Kopra do Ulcinja". U seæanju joj je ostao nastup na terasi hotela "Metropol" u Portorožu, 1976. godine. Tada su gosti hotela, uglavnom stranci, brzo prihvatili njene pesme, pa su usred koncerta zaigrali i "Kozaraèko. kolo".

Zajedno sa Jadrankom Stojakoviæ i Ismetom Dervoz-Krvavac, biva izabrana da peva prateæe vokale u Vajtinoj pesmi "Layla" ("Lejla"), koja je predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji 1981. godine.

Uporedo je nastupala na svim tadašnjim festivalima:

Vaš šlager sezone: "Novi Robinzoni" (1975), "Ja i ti" (1976), "Požuri mi, dragane" (1977), "Vjeruj mi, dušo moja" (1978), "Još te volim" (1979)
Opatija: "Srce u srcu" (1975, specijalna nagrada), "'Ej, da mi je naæi" (1976, specijalna nagrada), "Alèak" (1978), "Šeherezada" (1979)
Split: "Gorom i dolom" (1977)
Zagreb: "Ne dam ga, ne dam" (1977), "Ĺ to si bliĹľe meni" (1979)
Slavonija: "Što si, nano, udala me rano" (1975, II nagrada), "Oj, ljubavi u šoru" (1978)
Festival revolucionarne i rodoljubive pesme: "Majka" (1975, III nagrada)
Slovenska popevka: "Sretan dan (Ljubav pobjedu slavi)" (1975, II nagrada)
Beogradsko proleæe: "Pisma ljubavi" (1978)

Potom je 1980. godine došao smiraj. Neda i njen muž Milan Bilbija su dobili kæerku Jelenu. Nakon roðenja kæerke i godinu i po odsustvovanja sa scene, u vreme kada su mnogi proricali Nedin pad, pred Nedu se nameæe pitanje koje je prati tokom èitave karijere - šta dalje?

U toku karijere je sama birala disko-kuæe. Za nekoliko godina je obišla sve u Jugoslaviji i na kraju se ponovo vraæa u tadašnji Jugoton. Sve izdavaèke kuæe su nastojale da izvuku maksimum od pevaèa, a da njemu na kraju ostanu samo mrvice. Tu je bilo dosta gorkih iskustava: Npr. "Sarajevo Disk" je nekoliko meseci kasnio sa izdavanjem LP-ija "Ne budi me noæas", tako da je to izdanje prošlo neopaženo i izdato je samo u tzv. press tiražu koji nije takoreæi ni ugledao svetlost dana u prodavnicama ploèa (1982. godine). Iz te saradnje, ostala je objavljena singl ploèa sa pesmama sa Šlagera i Opatije '82: "Ne budi me noæas" / "Za tri dana proðe svako èudo".

Povratkom u Jugoton, 1982. godine, Neda u potpunosti menja svoj imidž (kako vizuelni, tako i muzièki). Odabira tada najpoznatije kompozitore: Ðorða Novkoviæa i Rajka Dujmiæa i snima album "To mora da je ljubav". Pesme na albumu su imale sasvim drugaèiji zvuk u odnosu na prepoznatljivi folk stil koji je Neda više od decenije gajila. Sad je to bio èisti pop. Neda je otišla rahmetli Fadilu Toskiæu (pioniru sarajevske pop-rok škole i priznatom frizeru) sa zahtevom da joj u skladu sa novim pesmama uradi i novi izgled. Fadil se protivio rezanju njene duge crne kose, ali Neda je odluèno rekla: "Reži, Fadile!" Meðutim, desio se uspeh. Publika je prihvatila nove pesme. O Nedi se prièa i piše kao nikada do tada. Album se izvrsno prodaje i dostiže tiraž od preko 350.000 primeraka, što je za to vreme bila retkost na zabavno-muzièkoj sceni Jugoslavije. Tako zapoèinje novo razdoblje Nede Ukraden.

Od festivala na kojima je u osamdesetim uèestvovala, treba izvojiti:

Vaš šlager sezone: "Oženjen je" (1981), "Ne budi me noæas" (1982, Zlatni mikrofon i nagrada za interpretaciju), "Ne vjeruj" (1983)
Split: "Umire ljeto" i "Ljubavi, ljubavi" (1981), "Doviðenja, zaboravi me" (1983), "Isplest æu bijeli vijenac" (1988)
Zagreb fest: "TraĹľi se jedan Vanja" (1984, I nagrada)
Opatija: "Kakav æe to dan biti" (1981)
MESAM: "Ne može se natrag više" (1984)
Yugovizija: "Sve što se odgaða, to se ne dogaða" (1981), "Šaj, rode, šaj" (1986)
Slavonija: "Komušanje" (1981)

Nakon 1000 koncerata devojke koja je zanimala i mlade i stare, na scenu je izronila, mnogima se èinilo, nova liènost sa poznatim imenom. Upravo u to vreme, Neda završava i Pravni fakultet u Sarajevu (1983. godine).

Nakon uspeha LP ploèe "To mora da je ljubav", nastavlja saradnju sa istim autorima i godišnje snima po jedan novi LP. Svi naredni postižu izvrsne rezultate. Npr. "Oèi tvoje govore" (1984) dostiže tiraž preko 250.000 primeraka, "Hoæu tebe" (1985) sa hitom "Zora je" preko 500.000 primeraka, "Šaj, šaj" (1986) preko 300.000 primeraka itd. Svaki naredni album nastavlja taj kontinuitet, što je odlièan uspeh èak i za evropske okvire ("Došlo doba da se rastajemo" (1987), "Posluži nas, sreæo" (1988), "Ponoæ je" (1988), "Dobro došli" (1989) ).

Taj period, od poèetka osamdesetih do poèetka devedesetih godina prošlog veka, definitivno je bio u znaku Nede Ukraden. Pored fantastiènih tiraža njenih ploèa, Neda je dobijala i mnogo nagrada i priznanja za pevaèicu godine (više puta), hit i ploèu godine itd. Godine 1984. je na festivalu "Zagreb fest" pobedila, osvojivši prvo mesto struènog žirija za pesmu "Traži se jedan Vanja". Njen hit "Zora je" preveden je na trinaest svetskih jezika. Pokojni Ðorðe Novkoviæ, kao najplodonosniji autor na ovim prostorima, sam je nekad kazao da dve pesme smatra svojim najboljim ostvarenjima, onima koja ostaju. To su: "Stari Pjer" i "Zora je".

Snimila je nekoliko samostalnih televizijskih šou programa, a jedan èak i na dalekim Sejšelima. Imala je samostalne turneje širom planete: SAD, Kanada, Australija, Argentina, cela Zapadna Evropa itd. Jednostavno reèeno, bila je kraljica koja je vladala zabavno-muzièkom scenom bivše Jugoslavije.

Svoj poslednji album u toj Jugoslaviji snimila je krajem 1990. godine za sarajevski Diskoton, a iz razloga što su te godine obeležene sve veæim rastom nacionalizma, jugoslovensko tržište je bilo isparcelisano (Neda sa Jugotonom više nije mogla da bude prisutna na teritoriji cele zemlje). Album se zvao "Poslije nas". Saradnici na tom albumu su bili mladi sarajevski muzièari na èelu sa Harijem Varešanoviæem.

Nakon nekih navodnih izjava u štampi, koje je Neda demantovala, prièalo se da je ona dospela na "crnu listu" TVSA. U jednom intervjuu je kazala: "TVSA je širok pojam i ne znam ko je, a ko nije reagovao na te moje navodne izjave. Ljudi koji me znaju sigurno nisu povjerovali u te gluposti. I sad tvrdim da nije bitno kako se neko zove i neæu da vjerujem da je to važno. Nama je živjeti zajedno u komšiluku. Vjerujem da je prošlo vrijeme monopola, "crnih listi" i nekakvih podobnih i nepodobnih liènosti.... Ja još uvijek želim da budem jugoslovenska pevaèica i mislim da za mene i te kako ima mesta i u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Bosni....".

Posle svega, Neda je, ipak, odluèila da nastavi sa svojom karijerom. Bilo je jako teško sada sakupiti pesme za album, jer saradnici iz Hrvatske, sa kojima je imala plodnu saradnju do pred rat, nisu hteli ni da èuju za Nedu Ukraden. Tada se okrenula beogradskim saradnicima. Odabrala je slavnog Mišu Markoviæa, da joj uradi album, u saradnji sa proverenom Marinom Tucakoviæ i njenim mužem Aleksandrom Futom Raduloviæem. Bilo je to prvo Nedino LP izdanje za PGP RTB, posle singla "Pisma ljubavi" iz 1978. godine. Album je imao dva naslova - "Vidovdan" i "Živela muzika", po dvema pesmama koje otvaraju albume na A u B strani. Album je prožet jakim i teškim emocijama, koje su posebno iskazane u pesmama "Vidovdan", "Daljine", "Osjeæaš li, žena sam", "Živela muzika". Po oceni struènjaka PGP-a, Neda je dostigla svoj pevaèki zenit. Interpretacija je zrela, specifièna po nadahnutosti, intonativnosti i artikulaciji. Na ploèi su bile i folk-pop poskoèice - "Sok od kupina", "Ljubio me jesi slatko" i "Sunce života mog", koje su albumu davale posebnu draž i obeležje Nede Ukraden. Uspeh je bio tu.

Sa dolaskom 1993. godine, došlo je teško vreme u Srbiji. Neda se odluèuje da snimi novi album. Jednostavno je bio nazvan "Neda". Ponovo je saraðivala sa Mišom Markoviæem, ali i sa tekstopiscima i aranžerima koji su pisali za folk pevaèe - Sašom Popoviæem, M. Bukovèiæ-Trišiæ i Miladinom Bogosavljeviæem. Vodeæa pesma je bila "Jorgovan", Miše Markoviæa, ali se svojim tekstom i melodikom izdvojila i pesma "Ako odeš ti". Album je u skladu sa godinom izdavanja bio jako mešovitog karaktera, sa preovladavajuæim neo-folk motivima (pesma "Cigani" i "Ni Dunav, ni Sava").

Posle jednogodišnje pauze, Neda na poèetku 1995. godine snima novi album, "Izmeðu ljubavi i mržnje". Kao saradnike odabira, tada skoro nepoznatog, mladog, Dragana Brajoviæa, koji stvara veliki tadašnji hit – "Ti imaš sve", za koji je uraðen i spot. Osim Dragana, kao autori se pojavljuju i Zoran Tutunoviæ, mladi Aleksandar Miliæ, Dejan Abadiæ, hrvatski autor - Technologique, mladi crnogorski pevaè Miæo Vujoviæ (sa kime je snimila i duet koji zatvara album, "Nema zore, nema dana"), ali i Saša Popoviæ i Simonida. Album je prožet modernim dance-pop-folk zvukom. Kao biser albuma i kao trajni, svevremenski hit, našla se pesma Alekse Šantiæa, "Što te nema", na kojoj gitarske deonice svira Radomir Mihailoviæ - Toèak. Na albumu je i obrada hita Bijelog dugmeta - "Hop-cup" iz 1975. godine, i ponovna Nedina saradnja sa Bregoviæem (posle LP ploèe "Ko me to odnekud doziva" iz 1976. godine).

Album "Ljubavi žedna", izdat 1996. godine, bio je potpuno pop orijentisan. Neda je ponovo saraðivala sa Draganom Brajoviæem i Dejanom Abadiæem, ali se kao autori pojavljuju i Knez, Aleksandra i Spomenka Kovaè, Marina Tucakoviæ, Aleksandar Miliæ, Branislav Kovaèeviæ, Kobac i Kon. Album nije bio previše komercijalan, ali je, za to vreme, bio jako kvalitetan. Vodeæe pesme bile su: "Prsten" i "Nostalgija" (Aleksandre i Spomenke Kovaè), zatim "Ljubavi žedna" (Marine i Milija) i "Noæas dijelim tvoj bol" (Željka Subotiæa). Kao kuriozitet, pojavljuje se obrada pesme iz 1985. godine - "Samo je nebo iznad nas", koju Neda, umesto sa Matom Došenom, peva sa svojim bosanskim kolegom - Željkom Samardžiæem.

Smatrajuæi da je uradila nekomercijalni pop album, Neda je sebi dala oduška da se malo "odmori" od snimanja ploèa. Sledeæe, 1997. godine se pojavila na festivalu Budva sa pesmom "Eh, da sam tebe slušala". U meðuvremenu, snimila je i pesmu u èast Grèke – "Opet smo im srušili san", kao oda dobrih odnosa izmeðu dve bratske zemlje. Te 1997. godine, uradila je i remake svog velikog hita iz 1982. – "Ne budi me noæas". U toj pauzi od snimanja albuma, Neda je pokušala da ostvari saradnju sa Miliæem Vukašinoviæem. Snimila je singl koji je trebalo da najavi album (koji nikada nije izašao) – "Nema više jao, kad ti kažem æao". Definitivo, njihove se zvezde nisu poklopile. Smrt oca ju je dodatno potresla, tako da je odluèila da se malo povuèe iz javnog života.

Meðutim, za sve to vreme, pokušavala je da se ponovo poveže sa hrvatskim autorima. Uporna i hrabra, kakva je oduvek bila, uspela je u svojoj nameri. To je bio veliki come-back Nede Ukraden, 2001. godine, sa jakim saradnicima i jako kvalitetnim albumom. Saradnju je obnovila sa sinom M. Mihaljeviæa – Branimirom. Album se zvao "Nova Neda Ukraden" (ova je naslov u neku ruku bio i proricajuæi, za ono što æe se desiti u sledeæim godinama). Bio je prepun hitova – "Gdje god bio", "Željo vjeèna", "Nek' slute svi", "Mrlja iz prošlosti". Posebno mesto zauzimaju dve prelepe balade – "Ako ikad sviješ gnijezdo" (Amira Kaziæa – Lea) i "Što ti sina nisam rodila". Kao rezultat saradnje sa Bajagom, bila je pesma "Sad ili nikada". Sa ovim albumom, Neda je definitivno dospela u same vrhove top lista, jer je svakako imala jedan od najkvalitetnijih pop-albuma. Ploèa je izdata za tada novu izdavaèku kuæu, Grand production. Svi njeni sledeæi albumi, biæe izdati pod etiketom ove izdavaèke kuæe.

Pred kraj 2002. godine, Neda se (iako je imala jako uspešan i kvalitetan album) odluèuje na ponovnu saradnju sa hrvatskim autorima. Izdaje album "Život sam promijenila". Ponovo se vratila neo-folk motivima u pop muzici. Naslovna pesma (autora Marine Tucakoviæ) je prožeta zvucima trube i meraka. Ceo je album uraðen više u stilu neo-folk-popa, nego èistog popa. Na to ukazuju i pesme "Nisam ti ja bilo tko", "Ne da, ne da", "Navikla sam da je loše" i "Šteta baš", koju je ponovo otpevala u duetu sa Željkom Samardžiæem. Pesme pop orijenatacije bile su "Kravata", "Zavièajna", "Kao nekada" i obrada velikog hita "Zora je". Abum je naišao na sjajan prijem kod neo-folk publike, ali i na èudna "zagledanja" od strane onih koji su navikli na Nedu sa malo više pop zvukom na svojim ploèama.

Napravivši sedmogodišnu pauzu, Neda odluèuje da se ponovo posveti uèešæu na festivalima. Odabrala je da se pojavi na tek osnovanom festivalu - Radijski festival sa pesmom "Ljubomora", koja je trebalo da najavi i novi album. Neda se pojavila u sjajnom autfitu, sa plesnom grupom, i svojim prodornim vokalom izazvala ovacije u dvorani Sava Centra. Album se pojavio pred sam kraj decembra 2004. godine. I na njemu je bilo saradnje sa hrvatskim autorima, koji su ovog puta pokušali da ne koketiraju previše sa folk motivima, veæ su se bazirali na komercijalnom pop zvuku. Vodeæa pesma na albumu, pored "Ljubomore", bila je "Živim al' ne uživam". Izdvojile su se i pesme "Uèila sam od najboljeg" i "Daj mi da te usreæim", ali i pesma "Najbolje su cure", sa Alkom Vujucom i Sinišom Vuco. Èak je i Neda govorila da je ta pesma promašaj, i da je pogrešila što ju je snimila. Naravno, ona je i najviše bila prihvaæena u folk svetu. Te godine, Neda izdaje i kompilaciju "Neda za sva vremena", sa pesmama koje su obuhvatile predhodna dva albuma i bonus pesmom "Gdje ste da ste prijatelji stari" sa trio Hušt. Na tu kompilaciju, uvrstila je i pesmu iz 1993. godine koju je otpevala sa grupom Regina - "Sarajevo", koja se našla prvi put na albumu "Ljubavi žedna" iz 1996. godine kao bonus pesma (na audio kaseti te pesme nije bilo).

Sledeæa, 2005. godina, takoðe je bila uspešna za Nedu Ukraden. Uèestvovala je na èak dva festivala: Sunèane skale (sa pesmom "Ako se ikad sretnemo" - koja je jedina i ostala da se sluša sa tog festivala) i na II Radijskom festivalu (sa odliènom pesmom "Konaèno", za koju je tekst napisala njena kæer Jelena, a muziku njen dugodogišnji saradnik na koncertima - Dušan Dule Baèiæ).

Posle dvogodišnje pauze u izdavanju albuma, Neda se ponovo, pred kraj 2006. godine, odluèuje da izda album. Promocija je bila 28.12.2006. godine, i kao novogodišnji poklon, njeni obožavatelji su dobili album "Oduži mi se poljupcima". Na njemu je saraðivala sa domaæim autorima (Marina Tucakoviæ i Romario), dok je samo jedna pesma (sa kojom je zatvorila album) bila od autora iz hrvatske. Kao kuriozitet, ponovo je obnovila saradnju sa Goranom Bregoviæem, koji joj je dao pesmu "Maki, Maki" i ukazao joj da treba da snimi pesmu "Sreæo moja" (rumunski tradicional). Ove dve pesme su postale i vodeæe na albumu, pored naslovne - "Oduži mi se poljupcima". Album je inspirisan komercijalnim pop zvukom, ali i folk motivima u stilu Gorana Bregoviæa.

Prošle, 2009. godine, izdala je album "Da se naðemo na pola puta", koji su legalno objavile 3 disko-kuæe na prostorima ex-YU i jedna disko-kuæa u Bugarskoj. Neda ponovo ima pravi hit koji je stavlja u vrhove svih top lista pop-muzike. Takoðe, iste disko-kuæe objavljuju i kompilaciju sa obradama starih hitova, muzièka kuæa City Records iz Beograda, po licenci Croatia Recordsa iz Zagreba objavljuje "Platinum Collection" sa 20 hitova u izvornim aranžmanima.

Na kraju se može zakljuèiti da tek kada se detaljnije uroni u život Nede Ukraden, impresioniraju nas dogaðaji i rezultati koje je postigla. Njena popularnost je plod decenijama upornog rada koji je vodio samo napred, i koji je dokaz da Neda nije uspela preko noæi ili sluèajno.

O tome svedoèe i brojne nagrade:

• Nagrada Udruženja estradnih umjetnika Jugoslavije,
• Udruženja estradnih umjetnika Bosne i Hercegovine,
• Bronzani vijenac zagrebaèke revije "Studio",
• Zlatni mikrofon za najbolju interpretaciju za pesmu "Ne budi me noæas" VŠS 1982.,
• Tri zvezdice "VEN"-a (nakon ankete sprovedene meðu jugoslovenskim kompozitorima),
• Oskar popularnosti TV Revije,
• Zlatni vijenac popularnosti,
• Zlatna ptica Jugotona za preko 2 miliona prodanih ploèa...

Autor priloga: Marko Vasiæ Beograd, Srbija e-mail: marko.vett@gmail.com

SluĹľbeni banneri web stranice www.old.barikada.com

Barikada 468 x 60 pixels

150 x 23 pixels

Barikada 120 x 120 pixels

150 x 23 pixels

---