Multiinstrumentalista i kantautor, Dejan Lapanja, vec je vise od dekade aktivan na slovenackoj muzickoj sceni. Rodjen je u Kranju 1981. godine, a predvodio je / saradjivao u sastavima kao sto su: Ulixes, Olivija, Projekt Mesto... Takodje, muzicirao je i sa Andrej Šifrerom, Vladom Kreslinom, Zoranom Predinom, Laibachom.... "Ni casa za preroke" je njegovo debitantsko solo ostvarenje objavljeno za "Sedvex", izdavacku kucu. Gro stvari na albumu Lapanja je sam priredio / odsvirao, mada je imao i malu pomoc prijatelja. Takodje, bio je i producent kompletnog materijala. Lapanja je songwriter, njegovi tekstovi poseduju licnu dimenziju, a sama muzika balansira izmedju umerene varijante pop / rocka do jazziranijih tendencija. Pesme su uglavnom uradjene u srednjem ili laganijem tempu, a do izrazaja dolaze izvodjacevi kvaliteti kao muzicara i aranzera. Same pesme sadrze evidentne elemente slusljivosti, ali takodje, nemaju izrazeniji, tkzv. hitoidni prefiks. U dobroj meri, album "Ni casa za preroke" asocira na 70' s songwriterska izdanja, ali sa takodje vidljivim, tipicno slovenackim zacinom. Imam utisak da je na svom prvencu Lapanja vise potvrdio svoje muzicarsko-izvodjacke kvalitete, dok sa samim pesmama nije ostvaren ni priblizno slicno ubedljiv rezultat. Ocena: - / - .

Gothic-metal i dalje zivi punim zivotom kojeg je osvjetlao madjarsko-srpski band s ogromnim predispozicijama da postane vodece svjetsko ime u tom fahu. Prosto je nevjerojatno da uz sve one skandinavske, a nesto rjedje britanske, njemacke i americke gothic-metal bandove, jedan od ponajboljih i najoriginalnijih pristize s madjarsko / vojvodjansko / srpske granice. Band je kroz 15 godina karijere, izmedju ostalog, nastupao sa Apocalypticom, Paradise Lost, Anathemom i Deathstars, odavno se ucvrstio kao najpopularniji madjarski metal band, stekao zavidnu reputaciju i u svijetu, te je dogurao do svojeg devetog studijskog albuma. Dva kljucna glazbenika su Mikloš Matlary (klavijature) i Bob Macura (vokal, bas, gitara) koji su jezgro banda. Postava se mijenjala u nekoliko navrata, a na albumu "New Empire" (Hammer World, 2010) dopunili su je Kovacs Tamas - Moti i Mica Kovacevic - MC Mike (bubnjevi), Valentina Simon Tina (prateci vokal), te Vejin Miroslav Mirce i Szabolcs Eros (gitare). Stil im je posve jednostavan i u tome lezi osnovni faktor njihove kvalitete, a na koncu i uspjeha. Oni ne idu u nadobudna istrazivanja, eksperimente, progressive zahvate, transzanrovske fuzije i slicna otkrica tople vode u sklopu zanra, vec su se posluzili starom, pomalo otrcanom, ali vrlo efikasnom formulom - plesni mid-tempo, linerano lakopamtljive melodije, jednostavni riffovi i naglaseni refreni. Odnosno, sve to skupa zvuci kao spoj The Sisters Of Mercy na albumu "Vision Thing", s naglasenijim heavy gitarama uz elektronski orkestrirani dizajn koji nosi najveci dio harmonija i melodija. Dakako, vokal Macure je specificno darkerski metaliziran i uvjerljiviji od Aldritcha, a jedna od pomalo nevjerojatnih stavaka su bubnjevi koji su toliko koncizno nastelani da u prvom mahu pomislite kako je rijec o vraski dobro programiranoj i uskladjenoj ritam masini. Ocjena (1-10): 8 .

Iz grada Glendale, Arizona, dolazi progressive / alter metal sastav Corvus. Postoje od 2006., a formirani su od strane frontmana / singera / songwritera - Brock Browna. Iako su imali odredjene personalne promene, diskografija im nije trpela i zajedno sa aktuelnim, objavili su 3 albumska izdanja: "We All Fall Down", "An Affair With Tragedy" i "Fragile Moments". Ljubaznoscu benda, korisnik sam njihove kompletne diskografije. Aktuelno ostvarenje, "Fragile Moments" (Self - released, 2010.), kao i prethodna dva, pokazuje da Ameri na svoj nacin kombinuju elemente progressive i alter metala. To rade na jedan tipicno svoj nacin, pri cemu thrashirani i isprekidani riffovi, kao i snazna izuzetno melodicna vokalizacija karakterisu njihov izraz. Generalno, imaju moderan pristup, a omoti (coveri) njihovih CD izdanja takodje su uradjeni na jedan vizuelno interesantan nacin. Corvus nisu toliko slusljivi i njihov sound nijednog trenutka nije "iskomercijalizovan", ali pokazuju da imaju savremena muzicka shvatanja unutar pomenutih zanrovskih tendencija i da svakako zasluzuju paznju javnosti. Ocena: 7,5 / 10 .

Gomorrahizer su grindpunk trio iz Mentora, Ohio, kojeg cine dva momka i jedna devojka. Formirani su tokom 2009. godine, a nedavno su objavili svoje debitantsko albumsko izdanje, "Pseudo God Induced Cephalgia" (FUK 52, 2010.). Svoj muzicki izraz nazivaju grindpunkom, ali su jasno inficirani grind pokretom iz 80-tih i 90-tih godina. Psiholoski se takodje oslanjaju na vrednosti punka i hardcorea, i pomenuti elementi su rasporedjeni u izvodjackom pristupu. Njihov album ne traje, logicno, duze od 25 minuta. Pesme su im furiozno odsvirane, ukombinovane guttural i screaming vokaliziranjem, kao i cestim promenama tempa. Unutar zanra, Gomorrahizer pronalaze neki svoj metod, pri cemu se takodje i dobro zabavljajuju. Originalnost im je takodje jaca strana i pristalice pomenutih tendencija mogu u njima pronaci neke svoje nove favorite. Ocena: 7,5 / 10 .

Perfektno brutalna prica i agresivni muzicki udar, ima svoju hronologiju i simboliku. Cold snap u meteoroloskom smislu, jeste iznenadan kratak period intenzivne hladnoce i suse koja se cesto javlja u Australiji na prolece. Sa druge strane, Cold Snap, u muzickom i metafizickom smislu, je grupa od pet drugara, koji su hiruski precizno odredili svoj zajednicki, jasan cilj: nesebicno deljenje svoje muzike i upoznavanjem celog sveta sa njom. U imidz kodu i vizuelizaciji grupe Cold Snap, i na povrsan i na detaljan pogled, uocavamo neskrivenu dozu morbidnosti i mracnih, turobnih pasaza. Na prvom CD-u je to bio, ukoliko me secanje ne vara, istrgnuti fetus, na novom albumu danas, mozemo prepoznati ljudsku saku sa otkinutim domalim prstom. Neko je na tom prstu nekada nosio prsten ili burmu? Ko ce li ga znati? Sam davo, cini mi se. Najverovatnije. Dve numere su, i ovoga puta, bile interesantne vasem prezenteru: "Epizoda osecaja", koja kao po nepisanom pravilu, iz razlaganja do hipnoticke ritmike, dobija na dodatnom ubrzanju, vesto ukombinovana sa glavnim i pozadinskim vokalima, cineci jednu zvucno-tekstualnu tvorevinu, tokom koje, u strahu i napetosti koja unosi nemir, iscekujete, kada ce vam ko i iza kojeg odsviranog tona, slomiti umornu, razapetu i razocaranu dusu. Druga stanica u ovoj opstoj oluji, na kojoj svakako treba da predahnete, jeste sedmi redni zapis - "Going nowhere". Mada, vas eventualni licni kosmar koji ste zakopali duboko u sebi, ni ovako mocan i energetski jak album sa, ponavljam, i ovoga puta, simbolicnih, trinaest pesama, nece moci da ukloni...

Holandski (progressive / rock / pop / various genres) sastav, Modest Midget, novi je interesantan akt kojeg predvodi kljucna figura - gitarista, autor i pevac, Lionel Ziblat. Prvo diskografsko javljanje imali su 2008. godine i tada su objavili EP "Partial Exposure" kojim su skrenuli paznju javnosti. "The Great Prophecy Of A Small Man" (Multi - Polar Music, 2010.) aktuelno je full-length ostvarenje iz ove, 2010. godine, na kojem se naslo 13 songova / tema. Sam izrazajni koncept je veoma neobican, jer predstavlja kombinaciju vise formi, od progressive tendencija, preko classic rocka, popa, beata, pa i folka. Tako u njihovom soundu pronalazimo elemente ranih Yes, ali takodje i britanskih beat bendova iz 60-tih godina. Na njihov zvuk, takodje, uticaj je imao i rani period 70-tih, ali su uspeli da pronadju sopstvenu i autenticnu izrazajnu formulu. Pametni i neobicni tekstovi, odlicni aranzmani i produkcija, te izrazena melodicnost, karakteristika su materijala koji se moze cuti na albumu. "The Great Prophecy Of A Small Man" je izdanje vredno slusalacke paznje, koje, takodje, otkriva visoke potencijale grupe. Ocena: 9 / 10 .

Quasarr su rijecki art pop / electro pop sastav, aktivan od 2000. godine. Tokom dekade delovanja u samoj Hrvatskoj su stekli odredena priznanja, a "Propaganda" (MenArt / DOP / Multimedia, 2010.) predstavlja njihov drugi po redu diskografski iskorak. Tandem Filip Frank (gitara, programiranje, orkestracije) i Boris Štok (vokal, tekstovi) cine kreativnu okosnicu grupe, koja se muzicki i kreativno oslanja na postulate electro i art popa. Quasarr su autorski prilicno inficirani 80-tim godinama, takodje i ovdasnjim novim talasom, a samo vokaliziranje pomenutog Borisa Štoka, prilicno asocira na Massimo Savicev i Urbanov nacin interpretacije. Tehnicki i produkcijski, Quasarr su se predstavili kao vrlo ozbiljan sastav koji unutar electro pop tendencija pokusava da pronadje formulu koja ce u isto vreme otkriti njihove kreativne mogucnosti, ali i samu muziku / poruku pribliziti slusalackom auditorijumu. Pesme su im veoma melodicne i slusljive i ono sto je za pohvalu, gotovo kompletan materijal karakterise pomenuti kvalitet. Ali, sa druge strane, mora se istini pogledati u oci i reci da sama originalnost, kako autorska, pa takodje i izvodjacka, ne predstavlja jacu stranu grupe. Isto tako, cini se da je preopterecenost stilskim manirizmom upravo onemogucila ulazak veceg obima izvodjacko-autorske autenticnosti. Ipak, tehnicki i produkcijski elementi prilagodjeni su standardima danasnjeg vremena i ono sto na kraju predstavlja njihov vazan adut, same pesme, izuzetno su prihvatljive i slusljive. Po sam bend, to na kraju i jeste njihovo najjace oruzje. Ocena: 7 / 10 .

Iz Minneapolisa, Minnesota, USA, dolazi rock / southern rock / post grunge sastav imenom The Rockford Mules. Postoje od 2005. godine, a prvi diskografski iskorak nacinili su sledece, 2006. godine, objavljivanjem EP-a "Crooked Tooth". Uspeli su da za kratko vreme steknu status eksplozivnog i koncertno ubedljivog akta i ta fama se prosirila mnogo dalje od njihovog okruzenja. 2008. godine, u sopstvenoj reziji, realizuju jos uvek aktuelno full-length ostvarenje naziva "From Devil's Spit To Angel Tears". The Rockford Mules kombinuju elemente 70's i 90' s nasledja, ali sve to, ipak, rade na jedan savremen nacin. U njihovoj muzici su prisutni elementi southern rocka koji su ukomponovani sa post grunge detaljima. Takodje, stoner rock varijante, kao i classic hard rock uplivi, vazan su deo njihove kompletne poruke. Same pesme su izvedene furiozno i ubedljivo, pri cemu bend izvodjacki oslobadja veliku energiju. Na samom izdanju nema slabijih pesama i manje inventivnih mesta. Moze se reci da je njihov album preporucljiv proizvod ne samo za freakove i die hard fanove southern rock tendencija. Ocena: 8,5 / 10 .

Dobrim poznavaocima eksperimentalnih tendencija na prostorima ex-YU, nije nepoznat rad experimental / fusion / various genres / freestyle sastava Zoambo Zoet Workestrao. Postoje 18 godina, a tokom perioda egzistiranja, imali su prilike da se predstave i u regionu. Njihov pristup moze se okarakterisati kao varijanta freestyle postavke, gde se nadgradjuje vise zanrovskih idioma i formi. Nama ponavljanja tema, eksperimentalni izazov je konstantno prisutan, a ceste tekstualne slike i metafore krase njihovu neobicnu literalnu potporu. Zoambo Zoet Workestrao predstavljaju stil za sebe, iako odredjene korene mozemo naci i u 70's nasledju, ali i u odredjenoj tradiciji prepoznatljivog slovenackog avangardnog muzickog pristupa, pri cemu je neizostavno pominjanje sastava Quatebriga. "Lahko je s polno ritjo celibati" (Zalozba Radio Študent, 2008.) znatno je "teze" ostvarenje od nekolicine prethodnih i zahteva snaznu slusalacku paznju i koncentraciju. Bend u svakom slucaju pokazuje kako progresivno napreduje, usavrsavajuci i nadgradjujuci svoj postavljeni zvuk i stil. Ocena: 8 / 10 .

Beogradski, da budem precizniji, zemunski rock / alter rock / post grunge sastav Night Shift, nakon duze diskografske pauze tokom 2009. godine je objavio izdanje naziva "Bez zaklona" (Multimedia Records, 2009.). Night Shift su sastav koji deluje u formaciji tria, a cine ga braca Šcepanovic - Milan i Danijel i Branislav Vukobratovic. Krenuli su kao cenjeni cover sastav i njihov prvi album predstavio ih je kao grupu koja na ubedljiv nacin izvodi songove drugih autora. "Bez zaklona" sadrzi autorski materijal i u tom smislu predstavlja zaokret u njihovom radu. Ipak, jos dok su bili u tkzv. cover fazi, bilo je vidljivo da je njihov izvodjacki pristup u dobroj meri naslonjen na postulate 90-tih godina proslog veka. "Bez zaklona" nastavlja u tom smeru, i zanrovski, Night Shift su na terenu 90's rocka, kombinovanog sa alter rock i post grunge elementima.... Ocena: 7,5 / 10 .

Fracture su noviji norveski unsigned heavy / power / progressive metal sastav. Deluju u formaciji kvinteta (Per-M. Bergseth - drums ; Pal Strand - vocal ; Jostein Thomassen - guitar; Lars Stian Havraas - bass ; Wegard Golebiowski - guitar), a nedavno su objavili album naziva "Dominate And Overload" (Self - released, 2010.). Uradili su sasvim dobru promociju kroz web glasila, a kako sami kazu, velika im je zelja da u najskorije vreme potpisu ugovor sa nekom od vecih kompanija. U bazicnoj varijanti za Fracture se moze reci da su heavy / power / progressive akt. Predstavili su se kroz 9 numera i 41 minut muzike, ali njihov izraz predstavlja pre svega jedno mainstream vidjenje klasicnog metala, koji je kombinovan sa thrashiranim rifovima, snaznom svirackom dimenzijom, ali i jasnim progressive uplivima. Vokalizacija u pesmama, kao i muziciranje inace, veoma dobrih sviraca doseze visoke standarde, sto vazi i za samu produkciju. Ipak same pesme mozda i vise nego sto bi trebalo pate od primetnog manirizma, sto donekle za buducnost predstavlja potencijalni problem. Ipak, njihovo debi ostvarenje je obecavajuci produkt i videcemo sta ce skorasnja buducnost u njihovom slucaju doneti. Ocena: 7,5 / 10 .

Pathfinder su (symphonic / power metal) sastav iz Poljske, zemlje iz koje poslednjih godina dolazi mnogo interesantnih i novih death i black metal aktova. Tokom augusta 2010. godine objavljuju album naziva "Beyond The Space, Beyond The Time" (Media Factory / RedTone Japan, 2010.) i, kako sam imao prilike da se informisem, bar kada su net glasila u "igri", veoma su zastupljeni i o njima se puno pise. Pathfinder izvode varijantu symphonic / power metala koji je oslonjen na tradiciju tkzv. stare skole i neizostavna su poredjenja kao i uticaji sastava poput: Rhapsody, Kamelot ili Blind Guardian. Originalnost im, nazalost, nije jaca strana, ali svi drugi atributi im idu u prilog - ubedljivost, osecaj za savremene tendencije unutar zanrovske forme, veoma dobro muziciranje, odlicna produkcija, kao i uredno postavljeni tehnicki elementi. Takodje, pohvalne epitete zasluzuje cover artwork CD-a, kao i bogato ilustrovani booklet od 12 strana. I pored pomenutog manjka originalnosti, Poljaci su ponudili kvalitetan i ujednacen materijal koji ce, verujem, zadovoljiti brojne zanrovske freakove. Ocena: 7,5 / 10 .

Iz Chapel Hilla, North Carolina, dolazi rock / progressive sastav Feeding The Fire. Deluju u postavi kvarteta, a nedavno su objavili svoj aktuelni album naziva "DisInfoNation" (Ownlifemusic, 2010.). Rec je o muzicko-izvodjacki ozbiljnom aktu koji se u tekstualnom smislu na jedan emotivan nacin bavi socio-politickim temama. Kako sami kazu, njihove pesme dolaze iz srca. Izvodjacki su na terenu rocka, duboko uronjenog u progressive sfere i njihov materijal obiluje kompleksnim aranzmanskim resenjima, cestim tematskim prelazima i svirackom ubedljivoscu. Nisu jednostavni za prihvatanje na prvo slusanje, ali postepeno, njihov zvuk vam ulazi u uho. "DisInfoNation" se sastoji od ujednacenog materijala koji je, takodje, obogacen melodijskim linijama i pamtljivim detaljima. "DisInfoNation" je ubedljivo ostvarenje koje visoke standarde potvrdjuje i u drugim postavljenim tehnickim elementima. Ocena: 8 / 10 .

Sastav Zmajev Rep formiran je maja meseca 1998. godine. Prvi demo realizuju 2000. godine, a prvi full-length 2003. godine i zvao se "Ogenj". Zajedno sa aktuelnim, "Sestop / Descent" (Zalozba Radio Študent, 2010.), uknjizili su tri albumska izdanja, a tokom vremena su razvijali i modifikovali svoj sound. Dolaze iz Bistrice ob Sotli, a na domacem terenu, tacnije u lokalnom "Kulturnom domu" pomenutog mesta, snimili su tokom dvodnevnog seshna "live" album, kojeg objavljuje Izdavacka produkcija "Radio Študenta". Zmajev Rep deluju u postavi kvarteta, a muzicki su se predstavili sa varijantom fusion / jazz rocka. Na samom izdanju naslo se 7 instrumentalnih tema, a sama postavljena izvodjacka fusion opcija na momente vise skrece u avangardnije vode, dok sa druge strane, takodje, apstrahuje rock idiome. Improvizacija je prisutna, ali ne po "svaku" cenu i sam materijal je sacinjen od sklopova povezujucih ili postavljenih tema. Cinjenica je da u manjoj meri Zmajev Rep kao sastav asociraju na etablirana jazz rock / fusion imena iz proslosti i uglavnom uspevaju da izadju iz zamke zanrovski kliseiziranih postulata. Ipak, cini mi se da je sama produkcija mogla biti donekle inventivnija, ili barem "rizicnija", jer same teme nezasluzeno dinamicki zvuce kao da su odsvirane / postavljene u jednoj ravnoj liniji. Zmajev Rep jesu interesantan akt i videcemo na koji ce se nacin u buducnosti razvijati... Ocena: 7 / 10 .