Sterep Tip je sastav kojeg vec nekoliko godina kontinuirano predvodi frontman, singer / songwriter, Paja Bogdanovic. Istaknut i kao seshn pevac, takodje i vokalni solista nekadasnjeg benda Beer Drinkers... dobro je poznat ucesnicima beogradskih i, generalno, srpskih klupskih desavanja. Veci deo materijala koji se nasao na diskografskom prvencu sastava Stereo Tip, "Paznja! Paznja!" (One Records, 2010.) sviran je i testiran tokom godina na brojnim nastupima grupe i ne treba da cudi sto muzika na albumu deluje vrlo zrelo. Pored Bogdanovica, i ostatak grupe cine mahom iskusni muzicari, uglavnom, srednje i nesto starije srednje generacije, cije izvodjacko iskustvo takodje zasluzuje respekt. "Paznja! Paznja!" je album sa 12 pesama jakih i prozivljenih tekstualnih asocijacija licne prirode, izrazenog stava i direktne poruke, kojeg u muzickom smislu prati jedna kombinacija rock, pop i funk varijanti. Sa druge strane, melodicnost je veoma izrazena i veci deo prisutnih songova poseduje hiticne elemente. Same pesme " teraju" na pokret, na "telesnu reakciju" i pogodne su za koncertnu primenu. Produkcija, takodje, komunicira sa standardima sadasnjeg trenutka, a vaznu ulogu u finalizaciji kompletne albumske price imali su Duda Bezuha i Siniša Kokeric. Stereo Tip su pokrenuli karijeru sa "mrtve tacke" i sa svojim debijem mogu biti apsolutno zadovoljni. Ocena: 8 / 10 .

Poslednjih meseci dobio sam nekoliko izdanja sastava ciji je izrazajni pristup oslonjen na postulate southern rocka. Jedno od njh je i album sastava Sweetkiss Momma, mozda pomalo nesrecno naslovljen "Revival Rock" (Self - released, 2010.). Sweetkiss Momma dolaze iz okruga Washington i deluju u formaciji kvinteta (Jeff - vocals, guitar, harp ; Waid - guitar, vocals ; Aaron - lead guitar, vocals ; Randy - bass ; Tyson - drums). Na njihovom CD-u, "Revival Rock", naslo se 12 numera koje su odsvirane u southern rock / blues rock stilu. Pesme su, uglavnom, srednjeg do malo brze srednjeg tempa, iako ima i pokoja, "furioznije" odsvirana numera, kao i nekoliko polu-balada. Sweetkiss Momma nisu sastav koji puko oponasa idole iz 70-tih godina, vec je njihov pristup pomenutoj formi, koliko je to moguce, osavremenjen. Zvuce i sviraju prilicno ubedljivo i savladali su lekciju na vise nego zadovoljavajuci nacin. "Revival Rock" sadrzi materijal kojim jednako mogu biti zadovoljne pristalice tkzv. starije skole, kao i novopeceni fanovi southern rocka. Ocena: 8,5 / 10 .

Povratak u punu kreativnu formu Bryan Ferry je albumom "Olympia" (2010, Astralwerks Records) prikazao kroz 8 autorskih skladbi, a onaj njegov uobicajeni cover fazon kojeg je za ovu priliku uoblicio sa dvije obrade - Tim Buckleyevom "Song to the siren", u laganom electro-pop stilu i starim Traffic hitom "No face, no name, no number", iz 1967. godine aranziranog kao suvremeni pop-stiskavac, moze mu se progledati kroz prste, jer u potpunosti odgovaraju razvoju fabule i samom konceptu albuma. Kao bonus skladbe, ovdje su jos prisutne dvije obrade - John Lennonova "Whatever gets you through the night" i Elvis Presleyeva "Are you lonesome tonight", adaptirana pod naslovom "One night", koje je snimio jos tokom 90-ih sa Ronnie Spectorom i Bernard Butlerom, odnosno za soundtrack "Honeymoon In Vegas", u vrijeme onog preraskosnog, ali autorski ne pretjerano uvjerljivog albuma "Taxi" (1993). Taman 'legnu' nakon odlicnog i nenadanog zavrsetka "Tender is the night" koja jednostavno zaledi svojim samotnjastvom. Ocjena (1-10): 8 .

Novije ime na USA underground sceni je rock / hard rock / heavy metal sastav Slave To The Day. Deluje u postavi kvinteta i dolazi iz Birminghama, Alabama. Pre nekoliko meseci objavljeno je aktuelno albumsko ostvarenje sastava Slave To The Day , naziva "Pushing Through The Still" (Self - released, 2010.). Odlikuje ih kompleksan pristup, tekstovi su vrlo snazni i iskreni, a sama muzika bogata je ambijentalnim uplivima. Stilski, oni komuniciraju sa rock i metal elementima, ali se ne moze reci da "robuju" pomenutim zanrovskim opcijama. Takodje, dobrim delom su naslonjeni na 90-te godine, koje predstavljaju prilicnu inspiraciju, a i sama produkcija u dobroj meri vise naginje ka pomenutoj eri, nego ka sadasnjem trenutku. Materijal im je ujednacen, ali nema "prepoznatljivog" songa. Vodeci kvalitet lezi u pomenutom tretiranju atmosfere i uopste ambijentalnog kroz ponudjene pesme i taj deo je ujedno i njihova glavna izrazajna karakteristika. Ocena: 7,5 / 10 .

Jedan od onih sastava cija karijera u samoj Sloveniji zasluzuje svaki respekt je i Mi 2. Kontinuirano traju od 90-tih godina i svakim novim albumom potvrdivali su status cenjenog akta, ciji koncertni nastupi plene paznju publike. Iako su krenuli sa nekom svojom varijantom rocka, u kojoj je bilo prostora i za alter rock i punk varijacije, vremenom su sve vise "mainstreamizirali" svoj stil, koji danas ulazi u klasicnija polja melodicnog rocka, uradjenog na neki njihovn nacin. Povodom 15-to godisnjice karijere, objavljuju album jednostavnog naziva "Rokenrol" (Aulos, 2010.), koji se samo moze dobiti narucivanjem preko www.funny-print.net web sitea. Tiraz mu je limitiran na 1000 kopija. Na albumu se naslo 14 numera, medju kojima i obrada Buldozer songa - "Slovenija". Materijal je, uglavnom, izbalansiran i ujednacen. Melodicna dimenzija takode predstavlja vaznu karakteristiku izraza, a vise numera poseduju slusljivost, pa i odredjenu hiticnost. U samoj Sloveniii puno se emituju pesme kao sto su: "Moja mila" i "Samo da je petek". Ipak, istakao bih kvalitet songa koji otvara izdanje, sjajnih liricnih emocija i slika, "Štajersko nebo". "Rokenrol" predstavlja krunu dosadasnje karijere benda i prava je steta sto njihova aktivnost i dalje tesko dopire van granica Slovenije. Ocena: 8,5 / 10 .

Jagodinski sastav Etiopia delovalo je u periodu kraj 80-tih godina - pocetak 90-tih i u ono vreme objavio cak i LP. Ipak, clanovi postave bivali su tokom godina aktivni, svirajuci u drugim bendovima. Motiva za neki novi pocetak sigurno ima i krenuli su sa renoviranom postavom da se predstavljaju publici u Srbiji. "Live 2010... Nema izgleda za bolje" (Slušaj najglasnije, 2010.), zatice ih u koncertnoj varijanti. 13 prisutnih songova snimljeno je u dahu, bez dodatnog peglanja i nasnimavanja, direktno, jasno, bez pardona. Etiopia nisu zaboravili svoje punk korene, a njihov pristup na jedan vrlo nihilisticki nacin dodiruje i hard core pricu. Tekstovi su realisticni, ogoljeni, socialno obojeni i ostrica nezadovoljstva i napada prisutna je gotovo u svim delovima njihove verbalne poruke. Pravi primer njihovog stava mogu biti naslovna numera "Nema razloga za bolje" ili "Zabrana". "Live 2010... Nema izgleda za bolje" je izdanje dobrodoslo za sve one koji vole suocavanja sa svakodnevnom bolnom realnoscu, kao i die hard fanove onih bazicnih punk vrednosti. Iskrenost Etiopie kao benda je, takodje, dovoljno realisticna i to svaki takt njihove muzike jasno potvrdjuje. Ocena: 7,5 / 10 .

Novije ime na slovenackoj pop sceni je vokalni solista Samuel Lucas. Tokom ove, 2010. godine, Izdavacka kuca "Sedvex" objavljuje njegovo debitantsko albumsko ostvarenje. Na istoimenom CD-u, ucesce je imala reprezentativna ekipa, od Aleša Klinara koji je komponovao vecinski deo materijala, deo tekstova i aranzmane, preko Anje Rupel koja je bila zaduzena za veci deo tekstova. Sam Lucas bio je autor 5 songova. Rec je o pop pevacu respektabilnih glasovnih mogucnosti i kapaciteta. Same pesme su okrenute ka 90-tim godinama i izrazajnom nasledju kojeg su u ono vreme ostavili tkzv. boys sastavi. Ima tu ponesto od euro popa i tipicno slovenackog vidjenja zabavne muzike, no dance varijanta je takodje u dobroj meri dominantna, uz par obaveznih laganijih numera. I pored ocekivanih visokih tehnoloskih i tehnickih standarda, krajnji utisak je polovican. Prevelika okrenutost manirizmu, a premalo svojstvenosti, karakteristika je pesama, muzike i na kraju samog nacina interpretacije pomenutog pevaca. Vokalni kvaliteti sami po sebi nisu dovoljni da i kompletan utisak na kraju bude preovladjujuce pozitivan. Ocena: 6 / 10 .

Lucky Marcell & The Ramblin' Three su beogradska ekipa teddy boysa, poznavaoca i zaljubljenika u rockabilly, cija je prisutnost (svih clanova ponaosob) u samom glavnom gradu Srbije konstantna vec godinama, iako zbog nepostajanja klasicnog poimanja scene, kontinuitet karijere nije imao povezujucu nit. Sam frontman i lider grupe, Vojislav Zivanovic, 12 godina zivota je proveo u Londonu, a po povratku sa ekipom prijatelja i saradnika snimio je album kojeg objavljuje prestizna rockabilly / revival kuca, "El Toro Records". "Speed King" je album sa 13 numera, vecinu cini autorski materijal, a bend je otprasio i 4 covera. Grupa izvodi varijantu 50's rockabillyja, prilicno naslonjenog na tkzv. "Sun" zvuk, ali nacin sviranja, autenticnost, melodicnost i tipicno beogradska energija, karakterisu njihov pristup. Beogradjani briljiraju u svim segmentima zanra, pokazajuci da je lekcija savladana na najbolji moguci nacin. Lucky Marcell su nastupali na proslogodisnjem beogradskom "Bombshell" festivalu, potvrdjujuci da su i "uzivo" jednako ubedljivi. Ako ste zaljubljenik u rockabilly zanr, "Speed King" je album kojeg jednostavno morate imati. Ocena: 9 / 10 .

Iz Sezane dolazi experimental / avangarde / fusion / crossover trio ciji je naziv Kraški solisti, aktivan neko vreme na slovenackoj avangardnoj sceni. Tokom 2009. godine objavili su album za "Zalozbu Radio Študent". Mnogi analiticari u samoj Sloveniji tvrde kako je to do sada "najradikalnije" izdanje izaslo iz pomenute izdavacke produkcije. "Ustanove srece" je naziv albuma na kojem se naslo 10 tema, koja svaka za sebe predstavlja odredjeni izvodjacki eksperiment. Clanovi postave Kraški solisti su multiinstrumentalisti, takodje sviraju i na neobicnim instrumentima, a struktura samih postavljenih tema / numera varira od slucaja do slucaja. Negde vise do izrazaja dolazi avangardni pristup, na drugim mestima su zastupljeniji elementi free jazza, takodje i odredjena reciklaza folka. Minimalisticka dimenzija je evidentna, a treba dodati da i uticaji evropskog avangardnog i minimalistickog pokreta iz 70-tih godina nisu zanemarljivi. Kraški solisti eksperimentisu na sve moguce nacine, a improvizacija kao takva najcesce ne prati standardnu strukturu pocetne teme. "Ustanove srece" je zanimljivo izdanje, snimljeno "live", direktno, bez dodatnih nasnimavnja i "pakovanja". Ocena: 7,5 / 10 .

Zagrebacki sastav Angel Of Fire aktivan je na hrvatskoj scen od 2007. godine. Tokom dosadasnjeg dela kratkotrajne karijere, istakli su se zavidnim profesionalizmom, a u svojim redovima imaju devojku koja svira gitaru i zove se Magdalena Loborec, kao i 10-to godisnjeg bubnjara, Vlada Vucetu. Tokom maja 2010. godine, objavljuju album naziva "Lift Your Flames" (Maestro, 2010.), na kojem se naslo 12 songova izvedenih na engleskom jeziku. Sama tehnicka opremljenost izdanja zasluzuje svaku pohvalu, a CD prati i ilustrovani, informacijama bogat booklet od 16 strana. U izrazajnom smislu, iako to mozda njihov modni styling drugacije nagovestava, najvise su na terenu gothic pravca koji je ukombinovan sa gothic rock elementima i manje gothic metal dodacima. Vise asociraju na sastave koji su se na evropskoj sceni pojavili tokom prve polovine 80-tih godina i cini mi se da i sama produkcija izdanja naginje ka nekoj mozda i nenamerno postavljenoj retro prici. Ipak, zagrebacki sastav ne treba tretirati kao retro akt, jer oni to nisu, evidentno je da nacin tretiranja aranzmanskih resenja komunicira sa sadasnjim trenutkom. U izvodjackom smislu, vesto su uspeli da izbalansiraju odnos izmedju vokalnih i svirackih delova, sto cesto ne uspeva brojnim aktovima na njihovim prvim izdanjima. "Lift Your Flames" predstavlja sasvim solidan debi, a preporuke za cesca emitovanja mogu biti druga i treca numera sa izdanja - "Nightwalker" i " Stoneflower". Ocena: 7,5 / 10 .

Banjalucki muzicki sastav, Heaven Rain, jedan od kvalitetnijih koji melodicno progresivna metal sekcija BiH poseduje u svojim redovima - zavrsio je snimanje i produkciju novog izdanja pod naslovom "Evolution". Ono sto je primetno u odnosno na predhodne radove grupe jeste unekoliko promenjena postava. Pored standardnih i uvek prisutnih Gorana Baštinca (klavijaturista i glavni kompozitor grupe), Bojana Jokšica (na basu) i Nebojše Lakica za setom bubnjeva, ovoga puta po prvi put u karijeri grupe, vokalne deonice je odpevala Miona Graorac, dok je u postavi grupe i Igor Dragelj. Snimnjene su dve autorske numere, "Dreamless" i "My Only One", kao i jedna obrada, pesma "Galebovi", kultne ex jugoslovenske pop rock grupe, Bolero. Banjalucki Heaven rain su u zanru u kojem deluju sasvim sigurni i komotni i cini se da sa vidnom posvecenoscu i izuzetnom doslednoscu kreiraju i javnosti prezentuju svoj artisticki izraz. Poklonika ovakvog muzickog zanra u balkanskom regionu ima u velikom broju, a postojanje i delovanje upravo ovako profilisanih umetnika ima svoj smisao i opravdanje!

Derin Dow je muzicar iz Los Angelesa, songwriter i gitarista (iako je na svom albumu svirao i bas gitaru), aktivan od kraja 80-tih godina. Tokom 90-tih godina radio je muziku za nekoliko nezavisnih filmskih produkcija, a pominjan je bio i u tadasnjoj muzickoj stampi. Od 2005. godine koncertno je aktivan, a imao je prilike da nastupa kao support izvodjacima poput: Asie, Shaw - Bladesa, Ambrosie... Album "Retroactive" (Crapshoot Music, 2005.), predstavlja ga kao sjajnog pevaca i sigurnog gitaristu cija polja interesovanja dosezu negde u period kasnih 70-tih i ranih 80-tih godina. U izrazajnom smislu, Derin je na terenu melodic rock / AOR / classic rock tendencija, pa iako u odredjenim elementima zna da podseti na stil izvodjaca kao sto su legendarni sastavi, REO Speedwagon ili Foreigner, prilicno je ubedljiv u svojim stavovima i siguran je autor muzike koja se nasla na albumu. Kompletan opus od 13 prisutnih pesama poseduje izuzetnu slusljivost i radijsku prijemcivost. "Retroactive" je veoma preporucljivo ostvarenje, naravno unutar pomenutih zanrovskih varijanti, a pesme sa izdanja, takodje, pogodne su za koncertnu primenu. Ocena: 8,5 / 10 .

"Vreme brutalnih dobronamernika" (kompilacija, samoizdanje, Beograd, Srbija, 2010) - Poezija Milana B. Popovica dostupna je citaocima kroz trilogiju "Bolji od svog zivota" koju cine knjige "Molitva tetoviranog srca", "Vreme brutalnih dobronamernika" (obe objavljene 2006.) i "Oka da ne ispustim dah" (2007.). Popoviceva poezija usmerena je ka 'unutra', u ispitivanje subjetivnog, odnosno prema 'spolja', prema okruzenju i njegovim ogranicenjima i izazovima. Njegovi stihovi cesto su duboko rezignirani slaboscu jedinke i otvorenom surovoscu sredine u kojoj subjekat egzistira. Od ljubavi do zapitanosti nad sopstvenom ranjivoscu i slaboscu usred usijane 'dzungle na betonu', pesme u kratkim, gotovo zagrcnutim stihovima, nose ritmove velegrada i rok muzike. Metafore kojima pesnik barata, takodje, delom su oslonjene na rok ikonografiju. Otuda je nekako sasvim ocekivano da se neke od pesama 'okusaju' u svom 'prirodnom', rok okruzenju. "Vreme brutalnih dobronamernika", osim muzickih kvaliteta, ima i svoj siri odjek na javnoj sceni. U vremenu koje karakterise nestanak svih pozitivnih drustvenih vrednosti, u kome caruju nasilje i negativizam svih oblika (ne moze se reci da drustvo-drzava za iste obilato ne daje povoda), osmisljavanje i realizacija projekta koji je u potpunosti neprofitabilan, koji afirmise entuzijazam i (izrazimo se u duhu stare rok ikonografije) 'dobre vibracije', cini se gotovo neverovatnim. Na srecu svih koji se secaju rok bunta (u ime boljeg drustva) i koji veruju da polet ranijih generacija ove zemlje nije zbrisan ratovima i nemilosrdnom otimacinom drustvenog bogatstva od strane povlascenih, pracenom svakovrsnim retro primitivizmima, "Vreme brutalnih dobronamernika" je dokaz da u novim generacijama jos tinjaju pozitivne emocije i zelje koje se individualnim angazovanjem i zrtvovanjem mogu ostvariti i postati zalog nekih novih akcija i boljih vremena.

Ranije su Fairy Tale delovali kao duo, a sada je taj duo sa ozbiljnim sastavom iza sebe. Slovacki akt Fairy Tale ima jos uvek aktuelan album - "Dream" (Hevhetia, 2008.) - koji je jos u fazi promocije. Kako sam imao priliku da recenziram njihov prethodni EP, "Sound Mirrors", bio sam pripremljen na ono sto cu ovde cuti i pronaci, ali je za svaku pohvalu to sto Slovaci u pozitivnom smislu iznenadjuju, a u izrazajnom pokazuju evidentan napredak. Okosnicu svaga cine glavni autor, Peter Kravec i harizmaticna pevacica, Barbora Kolarikova. U izrazajnom smislu, Fairy Tale su na terenu ambiental / electro / darkwave tendencija koje su popunjene progressive detaljima, ali ovaga puta izraz je prosiren i u njihovom zvuku mogu se naci i elementi rocka, kraut rocka, cak folka i popa. Prosecnom konzumentu njihov izraz nije jednostavan za prihvatanje, ali zrelost svih aktera koji su realizovali album pokazuje da su Fairy Tale veoma ozbiljni kada su na svom terenu. "Dream" kao album prosiruje izrazajne i konceptualne vidike grupe, koja je u svojim muzickim stavovima itekako ubedljiva. Ocena: 8,5 / 10 .

Muzicke aktivnosti Irene Blagojevic datiraju od 2000. godine. Diplomirala je flautu, gradivsi karijeru i u pravcu klasicne muzike, paralelno radeci kao profesor / pedagog. Poznavaocima beogradskih klupskih desavanja poznata je njena saradnja sa sastavima Kalkuta i Balkan Express. Od 2008. godine donosi odluku o pokretanju solo karijere, a nedavno, dugo pripremani debi album, ugledao je svetlo dana. "Jutro bez ljubavi" je luksuzno upakovan i dizajniran digi CD, opremljen sa 22-stranim ilustrovanim bookletom, bogatog umetnickim reprodukcijama i tekstovima. CD objavljuje "Multimedia Records", a ucesce na izdanju vecim delom je imala i reprezentativna beogradska studijska ekipa muzicara, takodje i njenih prijatelja / saradnika. "Jutro bez ljubavi" predstavlja Irenu Blagojevic prevashodno kao interpretatora, delom aranzera i delom kompozitora muzike koja se ovde nasla. Poseduje sirok, raskosan vokal, a vrlo emotivan nacin interpretacije karakterise generalno njen pristup. Prisutni materijal je uradjen u jazz i soul varijanti, gde sama Irenina vokalna milozvucnost definise strukturu songova. Pesme su uglavnom mirnijeg i laganijeg tempa, gde do izrazaja dolaze i sviracki "istupi" muzicara koji su ucestvovali u realizaciji materijala. "Jutro bez ljubavi" sadrzi fino upakovani i postavljeni materijal, prihvatljiv za slusanje i iz nekog tkzv. drugog plana, ili u sate odmora. Ipak, najveca mana je nedostatak energije, ali i izvodacke spontanosti, sto u dobroj meri amortizuje krajnju "prohodnost" samih pesama. Moguce je da ce Irena i njeni saradnici ovaj "problem" resiti bezbolnije vec na sledecem albumu. Treba takodje pohvaliti kompletnu tehnicku realizaciju samog izdanja, koja je za svaki respekt. Ocena: 7 / 10 .