Barikada - World Of Music

Barikada - World Of Music - Interviews

KORNELIJE KOVAČ
Interviewer: Dragutin Matošević

Kornelije Kovač
Razgovarano 2004. godine

U gradu se priča da bi koncert u Tuzli, za nekih mjesec dana (10.11.2007.?), trebao održati Zdravko Čolić, velika muzička zvijezda sa ovih prostora. Za njegov epitet "veliki", pored Zdravkovih neospornih vokalnih kvaliteta, najzaslužniji je kompozitor, aranžer, muzički producent i instrumentalista - Kornelije Kovač. Upoznajte ga bolje.

P: Mnogi Vaše ime, Vaš muzički rad vežu za Korni Grupu. Međutim, Vaša muzička karijera počela je mnogo ranije. Možete li nam dati nešto više detalja vezanih za Vaše početne korake kao i za muzičko djelovanje u Sarajevu? Povezao bih to sa pjesmom "Četiri mladića idu s Trebevića", kao i sa jazz triom BKB.

Kornelije: Počeo sam sa sviranjem na igrankama u Sportskom društvu Partizan u Subotici - orkestar je vodio moj otac, Josip Kovač. Počevši da se interesujem za jazz muziku, vodio sam dva mala sastava - 1. Kvartet i 2. Trio. Moji uzori račvaju se u dva pravca - jedan u jazz muziku - Dizzy Gillespie, a drugi rock-pop - Elvis Presley. Svoje prve neuspele kompozicije pišem još davne 1958. godine.

Završivši Srednju muzičku školu u Subotici, upisujem se na Muzičku akademiju u Sarajevu, otsek Teorija i Klavir. Pridružujem se orkestru koji svira u Slozi i na tim igrankama su me čula dva urednika Radio Sarajeva - Nikša Dabović i Zlatko Danis. Dobijam otvoreni poziv za snimanje na Radio Sarajevu. Počinjem sa probama u Slozi oformivši svoj džez trio - BKB (Zahid Džihan - bubnjevi, Dušan Stoparić - kontrabas, K. Kovač - klavir). Za Radio Sarajevo, sledećih par godina, snimamo oko 30-tak kompozicija stranih i i domaćih kompozitora. Kasnije, formiram i svoj orkestar za pratnju vokalnih solista i pravimo snimke za pevače iz perioda 60-tih godina (Vedo Hamšić, Miralem Kruškić, Karlo Klemenčić, Dubravka Primužak, Dragan Stojnić, Kemal Monteno). Na tekst Žarka Roja, inače, kompozitora zabavne muzike, komponujem pesmu "Četiri mladića idu s Trebevića" i to je moj prvi veliki hit u karijeri.

U Omladinskom kabareu pri Malom Pozorištu, u zgradi Kina Romanija, nastupam sa svojim bendom Kvintet K. Kovača i sviramo uglavnom italijanske i engleske pesme. Pojavljuju se Beatlesi i muzička scena se menja - više ne sviramo u Slozi, tada prvi put vidim i čujem prvu postavu INDEXA u kojoj je iz kasnije postave bio samo Davorin Popović - umesto nas oni počinju da sviraju u Slozi.

U međuvremenu pravim snimke za magnetoteku Radio Sarajeva sa solistima jazz muzike - Dejanom Zagorcem, Igorom Čapljinskim (živeo u Nemačkoj), Davorom Lorkovićem - jazz harmonika (služio vojsku u Sarajevu) i Dragom Paradžikom - klarinetista.

P: Kako je došlo da Vašeg angažmana u postavi sarajevske grupe Indexi?

Kornelije: Kasnije, kada su se Indexima priključili Slobodan Kovačević, Fadil Redžić, Ismet Aranautalić i Đorđe Kisić, Indexi me zovu da se priključim bendu. Oni su već bili bend sa oformljenom muzičkom fizionomijom tako da sam ja u Indexima samo vršio ulogu instrumentaliste i pevao jedan od pratećih glasova. Ali stekao sam novo iskustvo živog benda sa gitarama. Značajan uspeh postižemo na Opatijskom festivalu (1969.), sa izvođenjem dve kompozicije - 1. "Jutro će promeniti sve" i 2. "Ako jednom budeš sama". Naše izvođenje nazivaju KAMERNOM POP MUZIKOM.

Vrlo je uspešna i značajna bila i turneja po evropskom delu tadašnjeg SSSR-a jer smo svirali muziku grupa The Beatles, Kinks, Animals, Troggs i Manfred Man, pred ruskom omladinom željnom te vrste muzike.

P: Vaša pjesma, "Boj na Mišaru", možda je primjer prve primjene ethno elemenata u domenu domaće zabavne muzike. Da li je ta predpostavka tačna? Da li je u radu sa grupom Indexi bilo još sličnih ostvarenja ili je to bio tek usamljen primjer?

Kornelije: Ideja za skračenu verziju pesme "Boj na Mišaru" bila je čisto moja (na snimku smo koristili saz, šargiju i gusle) - ostali u Indexima nisu bili specijalno zainteresovani za tu pesmu, ipak, snimili smo je, ali ona zvanično nikada nije izdata osim na piratskim izdanjima tokom 90-tih. Neko se domogao tog snimka sa Radio Sarajeva itd... Inače, ništa slično Indexi u tom periodu nisu radili - jednostavno, nije bila moda raditi na ethno način.

P: Vašim preseljenjem u Beograd, 1968. godine, nastaje prva postava Korni Grupe. Da li ste tada imali jasnu strategiju u vezi muzičke karijere te grupe? Kakav cilj ste imali na umu stvarajući je?

Kornelije: ...da sviram neku "svoju" muziku koja je sazrevala u meni, a nisam mogao da te ideje sprovedem u radu sa Indexima. Bilo je to čak i više od onoga što su članovi Korni Grupe mogli da odsviraju te 1968. godine. Ali vežbali smo svakodnevno, najmanje četiri sata - i subotom i nedeljom. Naša pobeda na Zagrebačkom festivalu pop muzike bila je senzacionalna jer smo pobedili sa pesmom "Jedna žena" (trostavna pesma ) u trajanju od 16 minuta.

P: Kroz Korni Grupu je prošlo mnogo vokalnih solista: Miroslava Seka Kojadinović, Dušan Prelević, Dalibor Brun, Dado Topić, Zdravko Čolić i Josip Pejaković. Koji je razlog tolikoj fluktuaciji vokalnih solista?

Kornelije: Pokušavao sam da nađjem najadekvatniju pevačku ličnost koja će da ima sve atribute odličnog frontmena - savršena intonacija, stil koji je gajila Korni Grupa, dobar izgled i ponašanje, radnik i energičan na sceni. Najbliži su toj proceni bili Dado Topić i Zlatko Pejaković.

P: Kako danas, sa vremenske distance, ocjenjujete "dupli život" Korni Grupe? Zašto je on bio neophodan? Imam na umu dvije oprečne i paralelne muzičke karijere Korni Grupe - kao pop i progresivne grupe.

Kornelije: Nemam neko spasonosno objašnjenje, ali sam znao i onda, kao i danas, da smo svirali jako tešku muziku za slušanje - čak mnogo težu i od muzike grupe Gentle Giant. To je u bivšoj Jugoslaviji 1970. godine bilo ravno samoubitstvu. Onaj ko ima malo sluha ne bi smeo da upoređuje progresivnu muziku Korni Grupe sa "čistim i poštenim" rockerima iz tog vremena, jer je muzika svih poznatih grupa tog vremena bila vrlo jednostavna u poređenju sa progresivnom muzikom Korni Grupe (osim grupe Time!). Njima je bilo lako održavati imidž pravih rockera sa harmonski jednostavnim pesmama i aranžmanima. Oni su bili "pravi" možda jedino zbog svojih tekstova. Zato sam lično odlučio da povremeno izbacujemo pop hitove – "Trla baba lan", "Jedan groš", "Pusti da te diram", "Pastir i cvet"... tako smo na naše koncerte dovukli i jednu i drugu publiku - dok su jedni mrzeli progresivnu muziku Korni Grupe, drugi su samo zbog toga dolazili, ali smo uticali i na jedne i na druge i drugo - "važili" smo za najjaču grupu u to vreme!

P: Malo bih se zadržao na 1974. godini - toliko presudnoj za Korni Grupu. Te godine je na koncertu u novosadskom Studiju M, 25.11.1974. godine, snimljena pjesma "Jedna žena". Da li je sačuvan taj integralni snimak i ima li šanse da se ta verzija te pjesme pojavi na nekom od nosača zvuka?

Kornelije: Integralna verzija pesme "Jedna žena" nikada nije izdata jer se od njenog prvog izvođenja u Zagrebu na festivalu aranžman često menjao i postoje razne verzije, ali nijedna kvalitetno snimljena u studiju. Snimak pesme "Jedna žena" iz Novog Sada ne priznajem kao verziju koja je kvalitetna jer sam na tom koncertu svirao samo dva instrumenta - Mini Moog i Clavinet D6, glavni instrument (Fender piano) je pred sam koncert prestao da radi i umesto da otkažemo taj koncert, mi smo ga odradili sa onim što nam je bilo na raspolaganju. Zajedljive primedbe Dražena Vrdoljaka o Korni Grupi i o tom koncertu ne stoje jer on nije znao kakvu smo mi peripetiju imali da bi održali taj koncert. On prigovara zvuku mojih klavijatura, naravno, ne znajuči šta se dogodlio sa Fender pianom!??

P: Za 1974. godinu vezana je i pjesma "Moja generacija" i učešće Korni Grupe na Evrovizijskom takmičenju. To je, vjerovatno, bio impuls da se Korni Grupa okuša i u inostranstvu. U tom cilju je urađen i album "Not An Ordinary Life". Te iste godine, nažalost, došlo je i do raspada Korni Grupe. Što je bilo uzrokom takvog slijeda značajnih događaja? Zašto se Korni Grupa raspala u trenutku kada je uradila neke od najvažnijih projekta u cijeloj svojoj karijeri?

Kornelije: O našem albumu snimljenom u Italiji ("Not An Ordinary Life", op. a.) mogu da kažem sledeće - koja je jugoslovenska grupa ikada do danas snimila album u inostranstvu za stranu izdavačku kuću?

Nama je LP ("Not An Ordinary Life") izdao Ricordi. Naš menadžer je posle završetka celog projekta pogrešno vodio odnose sa našim talijanskim producentom, Carlo Alberto Rosijem, kao i sa kućom Ricordi - zato se cela stvar završila bez nekog vidnog uspeha. Mi nismo znali šta se događa sa pločom, niti nas je iko zvao da promovišemo taj album koji se pojavio na tržištu - disaster!!! Nisam više imao energije ni snage da čekam da se nešto dogodi - pa i moja pesma, "Moja generacija", nije imala šta da traži na Evroviziji. Takvu složenu kompoziciju nije imao niko te godine, a drugo, Evro fest je pijaca tralala muzike - možda da smo otišli sa pesmom "Trla baba lan"!?!?

Ja sam prekinuo rad sa Korni Grupom - muzička javnost je hvalila rockere, a nije razumela niti volela onu našu ozbiljnu muziku - što bih onda radio sa Korni Grupom. Onu drugu vrstu muzike mogao sam, kao što se i dogodilo, da radim sam i to sa raznim solistima!

P: Ako se do nekog uspjeha u inostranstvu nije moglo doći u formi grupe, Vi ste to pokušali solo. Prva destinacija Vam je bio London. Što smatrate svojim najvećim uspjehom iz te faze svog djelovanja?

Kornelije: Sviranje u bendu Jenny Daren Band (pevačica iz Mancestera), turneja sa bendom po Welsu i Severnoj Irskoj, i nastup na Redding festivalu sa tim bendom, sejšn svirke sa Mo Fosterom, Ray Russelom, Luis Jardimom, Bernie Marsdenom, Paul Robinsonom, Colin Hodgkinsonom, Hans Zimmerom, Joji Hirotom, glumcem Phil Danielsom, druženje sa Dominik Milerom i mnogim drugima. Producirao sam i ploče Zdravka Čolića i drugih pevača iz bivše Jugoslavije.

P: Plodnim periodom Vašeg rada može se smatrati i vrijeme po povratku iz Londona, kada su uz Vaš veliki angažman nastali mnogi važni albumi. Nabrojat ću samo album Zdravka Čolica – "Ako priđeš bliže". Taj album i dan danas odiše svježinom i velikom snagom. Čime to objašnjavate?

Kornelije: Nema posebnog objašnjenja - bilo je para, svirali su sjajni muzičari, Čolić je bio mlad i neopterečen, ja sam bio u naponu stvaralačke snage i sve nam je išlo od ruke. Menadžeri nisu imali pristup u sferu umetničkog dela kao danas. I sve je bilo mnogo više pop nego etno!

Pored Čolića, producirao sam vazne albume Riblje Čorbe, Bulevara, Kerbera, Bajage i Instruktora i uspešnu saradnju ostvario sa Biserom Veletanlić, Oliverom Katarinom i drugima.

P: Nije prošlo mnogo i opet ste krenuli preko granice. Ovaj puta u Španiju. Koji motiv je bio presudan da krenete baš u tom pravcu?

Kornelije: Za vreme življenja u Londonu sarađivao sam sa španskim producentima i pevačima. Juan Pardo, Rocio Durcal, Rocio Jurado, Chichettete, Ariel Rot, Joan Baptista Jumet... samo su neka od velikih imena španske scene za koje sam radio albume - kao aranžer, programator i izvođač. Svirao sam godinu dana u salsa orkestru Caco Senantea i gostovao po celoj Španiji i na Kanarskim ostrvima. Španija je mnogo sličnija našem podneblju i našim ljudima. Naš čovek se mnogo bolje oseča u toj zemlji nego u Engleskoj.

P: Ponovo se vračate u Beograd. Zatičete izmjenjenu situaciju. Novo vrijeme je donijelo nove ljude. Trebalo je "povezati pokidane konce", izboriti se za svoju (staru) poziciju. Kako ste u tome uspjeli? Ko vam je u tome najviše pomogao?

Kornelije: Ne jurim više prvo mesto - neka se za to mesto bore oni koji treba da ga osvoje. Ono čime se bavim je da očuvam svoj muzički renome i mesto pod suncem na muzičkoj sceni na Balkanu. Pomogao mi nije niko, samo moj workaholic karakter - od svoje 28. godine bio sam usredsređen samo na muzički rad i to mi nikada nije padalo teško.

P: Što čini prevagu u Vašem trenutnom radu u oblasti muzike. Da li je to komponovanje, aranžiranje, producentski rad ili...?

Kornelije: Rad na mjuziklima i muzičkim komadima za pozorišne kuće i priprema savremene opere, "Ispovest jednog mangupa", na originalne tekstove Sergeja Jesenjina.

Komercijalna muzika nije više stvar koja me interesuje - jedinu saradnju, ako to on bude hteo, nastaviću sa Čolićem - ostali me više ne interesuju - osim, ako neko bude želeo da mu napravim po koju novu kompoziciju. Ali to bi značilo da napravim pesmu i da tim novim ekipama prepustim da se oni bakču sa ostalim delom posla - aranžmani, programiranje i snimanje.

P: Neosporno je da ste još uvijek u punom stvaralačkom naponu, da sada djelujete manirom čovjeka sa velikim profesionalnim iskustvom. Pred Vama je još mnogo neobavljenog posla. Planirate li uraditi nešto "veliko" - nešto po čemu će Vas pamtiti - nešto što bi prevazišlo značaj Vaših radova poput "Jedna žena", "Etida", "Moja generacija"?

Kornelije: Odgovor sam dao u prethodnom pasusu. Uz to, bit će još instrumentalnih poduhvata. To volim, ali to nema publiku - ali ... šta se to mene tiče?

Vezani link: Korni Grupa / Kornelije Kovač - Single / EP izdanja