Vlado Kreslin i Dragutin Matosevic

P: Imam veliku cast da pozdravim Vladu Kreslina, prvo ime slovenacke muzicke scene. Da li sam upravu?

Imate pravo da sjedimo ovde pored jezera (Modrac, kraj Lukavca, BiH, op. a.) i da uzivamo (smijeh).

P: Dobro, skromnost je, vidim, Vasa vrlina. Ja bih ukratko prosao kroz Vasu karijeru, jer nazalost, ovdasnji mediji ne pisu o Vama. Vas profesionalni rad, koliko vidim iz Vase biografije, starta sa 1983. godinom kad ste bili clan grupe Martin Krpan. Martin Krpan bio je najjaci covjek Slovenije, ako sam upravu? Gdje je tu bila grupa Martin Krpan?

Grupa Martin Krpan bila je, kad se malo sjetim, prilicno poznata na podrucju cijele Juge. Oni su postojali i prije mene. Tada sam ja jos bio u grupi Horizonti i nesto sam radio solo, pogotovo zbog toga jer su oni svirali u Subotici i tamo imali poprilican uspeh i onda su izdali prvu plocu za beogradski PGP RTB, a jedna je ploca izasla cak i za sarajevski Diskoton. Tako da sam ja dosao na njihovoj trecoj ploci i svirali samo do 1991. Posljednja svirka nam je bila sa Bob Dylanom.

Dragutin Matosevic i Vlado Kreslin

P: E, upravo je to moje slijedece pitanje. Malo ko u Evropi moze da se pohvali da je bio na stageu uz velikog Bob Dylana. Mozete l' mi nesto vise reci o tom susretu?

Pa, Dylan... ovih dana bas citam njegovu bigrafiju i dolazim do zakljucka da je on cudan patron. Kad smo svirali s njim... kao prvo, meni je bila velika cast i samo da ga vidim, a kamo li da sviram s njim, ali te prilike niko nije primijetio kako je dosao na stejdz i kako je otisao. I kad je drugi put dosao u Ljubljanu, zamolio sam organizatora koncerta da mi sredi susret s njim, da mu dam snimak kako "Beltinska banda" svira "Knocking on the heavens doors" (to su starci od 90 godina), rekao sam: "To Dylan mora da vidi!", jer to je bilo prije Buena Vista Social Cluba, i ovaj rece: "Dobro, sredit cemo to, pricat cu ja s njegovim menadzerom". Cekam ja Bob Dylana u Ljubljani poslije koncerta i odem do garderobe, kad mi kaze policajac: "Nema ih vise!", pa, kazem ja: "Gdje su!?", rece da su sa stejdza odmah otisli u autobus i odvezli se dalje. Njemu je jako tesko doci blizu, tako da nemam pojma kakav je.

P: Mogu li zamoliti da mi kazete nesto vise o grupi Beltinska banda? Da li je to narodni bend, ethno bend ili...?

Ah da, Beltinska banda, kako samo ime kaze, je iz Beltinaca. To je moj rodni grad i kad sam ja bio jos mali, ta grupa je svirala u krcmi mog djeda. Cijelo vrijeme su svirali narodnu glazbu, ali i ne samo narodnu, nego i stare kafanske, slagere, tuzne melodije i tako to. I ja sam, kad sam prestao s Martin Krpanom, nesto sam se bio "najeo" rock 'n' rolla, i na jednoj svadbi smo slucajno zapjevali zajedno. Jedan moj prijatelj rece da ce me baciti u rijeku Muru ako ne napravim nesto s njima (smijeh). I, onda smo poceli nastupati pred izbore, ja sam tad puno radio za Zelene, za ekoloski pokret. Na mitinzima su trebali neki bend i tako smo mi poceli svirati. Onda smo imali koncert u Cankarjevom domu. Odjednom, krenuli smo sa muzikom i bilo nam je dobro. To je bila muzika u kojoj su se svirale cimbale, klarineti i violine, ali simpaticno je bilo to sto su to sve to bili muzicari koji su do pre 6 do 7 godina svi bili zivi. 1990-te violinisti je bilo 90 godina, basisti 95! Mislim, ljudi su dolazili da ih vide, a kamo li da ih cuju.

P: Da malo preskocimo dio Vase muzicke karijere. Mozete li mi nesto reci o Vasem nastupu u Muzickom Centru Pavarotti u Mostaru, na otvaranju te ustanove. Tu se spominju mnoga poznata imena - Pavarotti licno, Bono, Brian Eno, Zuckero, Bianca Jaegger, Jovannotti. Sto Vam je ostalo od tih sjecanja?

Tamo, cini mi se, niko nije nastupao. Tamo je Pavarotti pozvao te ljude koji su se zalagali za otvaranje tog Centra. Ja sam bio, takodjer, gost, nista drugo.

P: Nije bilo nekih poslovnih dogovora ili tome slicno?

Ne, ne.

P: Jesu li i ti ljudi bili nepristupacni?

Pa, imali su pametnijeg posla, tako da se tu o muzici nije puno pricalo.

P: Sad bih Vas pitao o Vasem muzickom stilu. Gdje Vi sebe "smjestate", posto je Vas stil vrlo raznovrstan.

Tesko je reci. Sutra nastupam negde u Italiji i cuo sam da neki talijanski menadzeri pricaju da sam ja slovenski Andrea Bochelli (on je veliki Talijan). Sa grupom R.E.M. sam svirao prosle (2005.) godine. Oni su rekli da sam slovenski Bob Dylan, tako da..., Zapadnjaci uvijek naprave neke reference koje su vise / manje pogresne.

Vlado Kreslin i Dragutin Matosevic

P: Pored muzike Vi se bavite i knjizevnoscu, literaturom ili pisanjem.

Izasle su dvije moje knjige pjesama, sad mi bas u Sarajevu prevode knjigu na bosanski jezik. Pisem i jednu knjigu o Beltinskoj bandi, o mojem zivotu sa ovim starim umjetnicima.

P: Dosli smo do 2001. godine, 01. decembra, kad se dogodio veliki koncert u Sarajevu, koji je izasao na duplom CD-u. Tu ste nastupali sa Djordje Balasevicem, Oliver Dragojevicem, Kemal Montenom, Dusko Gojkovicem...

Da, to je stvarno bila velika stvar. Bilo je jako dirljivo. Puna Zetra. Za mene je bila velika cast jer sam nastupao rame uz rame sa Davorinom Popovicem Pimpekom, sa Indexima sam pjevao "Zute dunje" i to je bila velika stvar.

P: Vas u zivotu prate velike stvari. Jedna od njih je i nastup sa poznatom slovenackom grupom, Siddharta, na ljubljanskom stadionu, pred vise od 30 hiljada gledatelja.

Da, ja sam prije, dok jos nisam bio tako velika zvijezda, snimio s njima jednu stvar i onda su oni snimili jednu moju stvar koja je izasla na mojoj ploci, tako da je logicno bilo da su me pozvali da budem gost na njihovom koncertu na stadionu. Uglavnom, cesto suradjujem s mladjim.

P: Trebalo bi puno vremena za nabrojati Vasu diskografiju. Koji je Vas album sad aktuelan?

Sad je aktuelan album koji smo izdali u oktobru 2005. godine. To je koncert koji je ustvari vise nego album, to je u stvari jedan paket u kojem se nalaze dva CD-a i DVD. Tu ima sedam sati muzike. Na DVD-u je 6 mojih koncerata snimljenih u Cankarjevom domu. Tu ima puno zanimljivih gostiju - Kemal Monetno, Rade Serbedzija, Vlatko Stefanovski, Vlado Divjan, onda neki stranci. I na DVD-u je snimak tog koncerta.

P: Da li taj obimni album najavljuje da ce uslijediti nesto duza pauza do narednog izdanja?

Ma ne, sad nesto polako snimamo i vjerujem da ce to biti malo tisa ploca.

P: Sta vam je glavni motiv da izdate neki album, je li to novi materijal, ugovor ili?

Ne, nije ugovor. Ja sam izdajem svoje ploce. Imam svoju vlastitu zalozbu (izdavacku kucu). To vodi moja supruga, tako da album izdajem kad naberem dobre pjesme. Ponekad za to trebam dvije, ponekad tri godine.

P: Buduci koncerti. Prvo je na redu Italija?

Pa da, klasicno, malo okolo. Sutra imam koncert u Italiji.

P: Vec sutra!?!

Pa da (smijeh).

P: Vama onda treba avion (smijeh)!

Ma ne (smijeh), idemo danas, kuci krecemo vec veceras. Zatim imam neke koncerte po Sloveniji. Onda cu imati, nekad prije ljeta, promociju knjige u Sarajevo itd.

P: Hvala Vam puno za ovaj razgovor.

Hvala i Vama.

Interview objavljen u dnevnim novinama Tuzlanski list - Br. 292 od 05./06.01.2007.

Interviewer: Dragutin Matosevic Tuzla, Bosna i Hercegovina info@barikada.com

---