|
|
Kontra - Sarajevo, BiH
21.11.2004., Klub Palma - Dom Mladih, Tuzla |
INTERVIEW SA CLANOVIMA SARAJEVSKE HC GRUPE KONTRA
POSLIJE NJIHOVOG NASTUPA U KLUBU PALMA - TUZLA 21.11.2004.
Prije samog nastupa beogradskog sastava Good Eye Closed uspio sam izvući Dadu i Murisa (clanove sarajevske HC grupe Kontra) do pred izlaz iz kluba Palma u Domu Mladih - Tuzla da nam u davanju interviewa ne smeta zaglušujuća razglasna mašina. Pošto je krenulo pakleno i zbog ozvučenja koje nam je smetalo, preselili smo se u WC. Dado i Muris su govorili u moj diktafon dok su pored nas prolazili posjetioci koncerta i mokrili u pisoare u neposrednoj blizini. Ipak, poslije kratkog vremena, svirka je prekinuta zbog defekta na jednom od instrumenata, ali smo mi i dalje ostali u WC-u.
Tomica: Bend Kontra, možete li se predstaviti za sami početak ovog razgovora?
Dado i Muris: Ja sam Muris vokal benda. Ja sam Dado i sviram bas.
Dado: Mi smo klasični hardcore četverac iz Sarajeva. U bendu su još Slaven na gitari i novi bubnjar Zlaja. Nas trojica muzičara u prvoj liniji radimo od 2000. godine tako da smo uigrani, a novom članu Zlaji nije bilo teško uklopiti se u sastav i pohvatati neke fazone koje Kontra navodno gaji sve ove godine. I evo, ja mislim da je sad tuzlanska publika bar malo osjetila jedan dobar beat od naše strane. Kontra na jedvite jade pokušava da snimi album, što je sad moderno reći - prvenac, i mislimo ga uraditi kako treba i na taj način pokušamo napraviti doprinos sceni u Bosni i Hercegovini. Uradićemo ga kako treba i nećemo stati iza nekih naivnih i bezveznih snimaka. Vidim da ima potencijala u ovim našim bendovima (u BiH – op. a.) pa na kraju krajeva, što ne izgurati do kraja i sa snimcima i onda krenuti u medijsku promociju. Mislim da je ovaj vid izražavanja i kulture zapostavljen, a publike ima, to je definitivno.
Tomica: Murise, razvojni put Kontre, da li je bio težak, da li ste imali teške periode ili lake, snimci, koncerti...?
Muris: S obzirom da je originalna postava, Dado na basu, koji je svirao u Protestu (sarajevski alter punk rock bend – op. a.) od samih početaka, od '91., tako nekako, ne znam ni ja tačno, i gledajuići tu činjenicu ljudi su od samih početaka očekivali nešto od nas. Nismo imali nešto posebno težak početak. Mlađi bendovi se inače moraju boriti da bi bili viđeni i da sviraju s nekim poznatijim. Stoga, na samim počecima nam je bilo okey što se svirke tiče. Svirali smo svugdje po BiH, svugdje gdje se moglo svirati. Bili smo na turneji po Kataloniji, Barseloni, prošle godine, održali par koncerata. Imali smo dosta peha. Već smo dva bubnjara promijenili što nam je, moram reći, bio korak u nazad. Imali smo isplaniranu turneju po Francuskoj i u međuvremenu je starom bubnjaru umro otac i, naravno, morali smo tu turneju otkazati. Nakon nekoliko mjeseci smo morali njega zamijeniti novim bubnjarem. Napokon, sada mislim da su se kockice posložile i tek sad imamo postavu koja treba da ide dalje. Snimamo CD upravo, borimo se kao i većina grupa, kao i svi drugi u BiH. Trudimo se da sarađujemo sa što više grupa s ovih prostora, kako u BiH tako i šire.
Tomica: Vi ste imali nekih ranijih snimaka. Ja sam dobio jedan na kaseti, ali je zvuk i kvalitet bio jako loš.
Dado: Hajde iskreno da kažem tada nismo imali nikakvih mogučnosti na samom početku. Nismo faktički imali nikakav zapis, pa smo mi to pokušali bilo kako da uradimo. Nekakav garažni demo da možemo, eto, ljudima na neki način prezentovati to što radimo. To je prvenstveno zbog ugovaranja svirki pošto u tom periodu, kad smo to radili, van Sarajeva se nije znalo za Kontru. Morali smo nekako stupiti u kontakt, napravit prezentaciju ma kakva god da je bila. Sad s ove distance možemo s pravom reći da je bila loša. Sad pokušavamo uraditi album. Uradili smo taj demo snimak, pošto je Muris rekao da smo bili u Katalunji u Barseloni, uradili smo tamo tu maxi siglicu sa jednim španskim bendom Atxanta. Ja mislim da je to jedan solidan zapis i prezentacija.
Tomica: Kako ste vi otišli tamo u Španiju, kako se to dogodilo?
Dado: To je sticaj okolnosti, može se reći. Taj bend Atxanta su krenuli iz Barselone, dobili su neku donaciju, lova je bila dobra i oni su krenuli svirati. Iz Barselone preko Francuske, Italije gdje god su mogli ugovoriti svirke. Tako su došli i do Mostara. Jedan ili dva momka iz tog benda došli u Sarajevo i slučajno smo se sreli u jednom klubu u Sarajevu. Pitali su Murisa da li zna gdje se može organizovati svirka u Sarajevu za dva dana pošto su oni u Mostaru. Mi smo im sredili koncert, nismo svirali s njima, ali smo im zato dali svu opremu, obezbjedili im publiku, tako da kažem. Momci su bili oduševljeni s tim našim gestom.
Muris: Nismo očekivali nikakvu protuuslugu uopšte. Ono - hardcore.
Dado: Ma, krenuli smo ljudski. Oni su htjeli da sviraju i što da ne. Nakon nekoliko mjeseci stigao je poziv u kojem stoji da su sredili stvari, napravili projekat, gradonačelnik Barselone stoji iza toga, i onda kao bajka. Za dva-tri mjeseca smo sve isplanirali i ugovorili, otišli na put, odsvirali te koncerte, gostovali po radio stanicama snimili maxi singlicu. Mogu reći sve u svemu jedna uspješna turneja. Odnosno izlet (smijeh).
Tomica: Koliko vam je to pomoglo u daljnem radu? Da li ste sarađivali s još nekim bendovima hardcore ili nekih drugih žanrova?
Muris: Pa, dok smo bili u Barseloni, bilo je mogučnosti. Publika nas je dobro prihvatila. Upoznali smo neke ljude koji su nam trenutno mogli srediti svirke u Italiji. Sad dolazi na red i jedan veliki hendikep, ne samo za Kontru nego i za na sve u BiH, dobro poznato svima, a zove se viza i sve slične zezancije. Zbog toga nije bilo moguće da mi iz Španije direktno produžimo za Italiju i nastavimo turneju. Znate kako to već ide.
Dado: Pokušavamo sada ostvariti kontakte, neke baš konkretne. Imali smo neka obećanja iz Hrvatske i Njemačke, ali je sve do nas i do naših obaveza kako možemo sve to uskladiti. Kako i sam znaš od hardcore i underground zvuka se ne živi u Bosni i Hercegovini, tako da ljudi u grupi moraju sebi obezbjediti egzistenciju. U dogledno vrijeme probat ćemo izaći iz BiH i otići negdje dalje, na kratke ture, recimo, do Hrvatske. Ljudi gore već znaju za Kontru, otišli su snimci, tako da pokušavamo doći do tog konkretnog kontakta.
Tomica: Ako nije tajna, gdje ste se do sada uspjeli probiti ili uvući u pore?
Dado: Konkretno to je u Zagrebu, Močvara, recimo, imamo ljude. Six i Analena stoje iza toga.
Tomica: Jako dobro mjesto za svirku.
Dado: Da, to i kažem. S Analenom smo ranije radili i u Sarajevu. Tu se i ostvario taj prvi kontakt. Eh, sad imao isto i plan da probamo ici u Čakovec, Karlovac i tako... Pula nam je uvijek otvorena, samo je do nas kako uvezati tih četiri-pet koncerata po Hrvatskoj, ali mislim da to neće biti veliki problem. Samo je, opet ponavljam, do nas kako da organizujemo naše vrijeme.
Tomica: Sad ću ja tebi opet postaviti jedno filozofsko pitanje, a onda će se opet Dado nadovezati, reci mi kakva je scena u Sarajevu i koliko ste zadovoljni ili nezadovoljni? Prvo Sarajevo, pa onda BiH.
Muris: Konkretno, Sarajevo, trenutno ima potencijal, ima ljude, ima bendova, ali ti bendovi nemaju apsolutno gdje da sviraju. Ne znam. Klubovi koji su bili otvoreni za underground svirke, manifestacije da se tako izrazim, pozatvarani su većinom. Postoji "Sloga" koja se sve više pretvara u tipično mjesto za bosansko sijelo ili partyje, ne znam kao da se izrazim. Uglavnom, underground postaje sve više pravi underground, s tim da nema gdje da se skrasi.
Tomica: A ton majstori?
Muris: Ton majstora ima. Samo i oni ganjaju komercijalu, idu tamo gdje su pare. Svi bježe od undergrounda, teško je. Ima klinaca u Sarajevu, trude se, bore se. Ali imam osječaj za Tuzlu, Travnik, da je puno bolja situacija nego u Sarajevu. Puno, puno bolje, kad s ljudima pričam...
Tomica: Eh, sad BiH?
Dado: Slika je ista - koliko se meni čini, koliko smo mi profurali malo Bosne. Slika je ista, bendova ima, pokušavaju raditi, ali sve ostane na onom početnom, da kažem, entuzijazmu. Onda bendovi nemaju strpljenja da prebrode tu prvu krizu. Lako je kad sjediš kući i uzmeš gitaru u ruke i sviraš i sve je super. Kažeš, mama slušaj ovo i mama, normalno, pohvali , kao svoje dijete, je l', a kad dođeš u konfrontaciju s publikom, kad fuliš dvije svirke, kad treću otkažeš, onda padne moral. E, večina mladih bendova se ne zna iskobeljati iz toga. To je ono na što mi pokušavamo ukazati našim klinjama. Ej, imamo koliko toliko godina u dupetu, ali izađemo s mladim bendovima. Zovnemo ih kad organizujemo svirku, stanite malo ispred nas, odradite dvadest minuta, pola sata, da vidite jer ima publike. I strpljenja samo. Jer ako radiš i ako si uporan sigurno će ti se jednom rezultat pojaviti. Od ovoga sigurno nećemo kuće s bazenima izgraditi, ali ako ništa, ostvarićemo dobre kontakte i prijateljstva s ljudima, što je ja mislim prevashodno cilju ovakvog izražavanja. E sad, slika jeste ista svuda u Bosni i Hercegovini, kako nam je u granapima i samoposlugama, tako je i po klubovima. Ništa se tu ne razlikuje drastično. Samo što ovi u granapima rade s paprikama, a mi s žicama i palicama. Publike ima i ljudi su zadovoljni kad se dešavaju ovakve stvari (koncerti –op. a.), samo je važno istrajati i nadati se. Kako se već kaže, nada je kao seoska kuja - posljednja umire. Mi ćemo se držati koliko možemo, dok nas ne slomi a kad nas slomi onda bože moj...
Tomica: Pošto se dali onu pozdravnu špicu sad ćete i odjavnu. Hoćete li nešto otpjevati(?!), ili ćete nešto kazati za kraj, neki moto ili slično, budite maštoviti!
Muris: (smijeh) Ma da. Ljudi koji su ušli u tu neku scenu da nastave svirati, da se drže zajedno. Da se druže i pozitivno razmišljaju. Unity! Da se ne drogiraju.
Dado: Mogu se i drogirati ako hoće, ali moraju imati mjeru, granicu. Šalim se ja (smijeh).
Tomica: Ovo je bilo filozofski, više figurativno.
Dado: Ma da, normalno. Mislim, nek se drogiraju nekim drugim stvarima kao što je prijateljstvo, iskrenost. Siguran sam da ima smisla sve ovo što se dešava, ovakav način razmišljanja i izražavanja. Prema tome, samo strpljenja, doći će i naših pet minuta.
Tomica: To je to, je li? Sve od Kontre?
Dado i Muris: To je to. Ono, doći ćemo opet, ovo nam se desilo slučajno. Dogovorili smo svirku u Sarajevu, planirali smo Travnik... nadamo se i pozivima.
Tomica: Hvala vam puno na odvojenom vremenu.
Dado i Muris: Ma, nema frke, hvala i tebi. Vidimo se.
Kontakt s grupom Kontra: dwkontra@hotmail.com
Interviewer:
|
Metal Mind - underground and alternative radio show
Radio Soli Tuzla - 92,7 & 103,4 FM - utorak / Tuesday - 22.30h - 00.00h |
| 
